Piše Miljana Nešković: Ne damo im devojčice

Danima mi kroz glavu prolaze scene iz adolescentskog doba. Gadni pogledi po mom telu i kako sam brzo naučila da ih „eskiviram“, kao da je to normalno. Svi komentari. Bubnje mi u ušima i sevaju pred očima sve situacije koje sam izbegla „za dlaku“, nekad i nesvesna opasnosti u kojoj sam bila. Sve te stvari me ne bole zato što su se dešavale meni, koliko osećam mučninu pri pomisli da i dok ovo pišem ima previše devojčica koje prolaze kroz sve to isto, i a i mnogo gore. Koliko me je puta korak delio od uništene mladosti? Previše. Ako ću da budem iskrena, celu mladost sam živela u blagom strahu od „muškaraca koji vrebaju“ i ne mogu da gledam još jednu generaciju žena koje se smeju i kad im nije smešno, jer misle da će tako da „obrišu“ situaciju u kojoj se nalaze, prikriju strah, izbegnu konflikt i naprave sebi prostor „da se izvuku“. Pročitaj više