Piše Miljana Nešković: Moja zemlja nije nikakva „Mala Rusija“

Podeli:
Miljana Nešković
Miljana Nešković Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Setila sam se devedesetih za vikend, iako zaista želim da ih zaboravim. Portalima su kružile vesti o sirenama i barikadama na Kosovu i iščekivala sam da mi se jave prijatelji koji sa porodicama žive dole. S vremena na vreme naletela bih na neku vest o inflaciji cena, nestašici i teškoj zimi koja nas čega. Neki su se smejali "režiranoj drami", a na Kosovu se niko nije smejao, jer ljudima o kojima vesti govore nikad ništa nije smešno.

Iako pravi rat nije pukao, hvala bogu, medijski rat se razbuktao i to niko i dalje ne tretira kao važnu spoljnopolitičku temu. Baš kao devedesetih, u previše stranih medija Srbija je dežurni negativac: „Srbi su agresori“, „Srbi su Mali Rusi večito iskompleksirani“… Ponovo će se ime moje zemlje izgovarati uz grimase gađenja, ponovo ćemo dobijati instrukcije kako da mrzimo ceo svet zato što „ceo svet mrzi nas“. Snimaće se holivudski filmovi u kojima se negativci zovu Goran Petrović, a mi ćemo vežbati kako da budemo ponosni na to što nas ceo svet mrzi. Ponovo nas je ista ekipa uvela u medijski rat protiv celog sveta, koji ponovo gubi u naše ime. Dok na Zapadu sve više ponovo mrze nasilnu Srbiju „Malu Rusiju“, ova prava velika Rusija nas ne ferma dva odsto i koristi Kosovo kao presedan u svoju korist.

A mi? Niti smo Veliki Srbi niti smo Mali Rusi. Samo smo hteli malo da dišemo posle korone i odmorimo se od svih drama.

Razmišljala sam o svojim vršnjacima iz Grčke, Portugalije, čak i Slovenije… Oni ne poznaju osećaj izopštenosti koji razviješ kad ceo svet misli da smo pogrešni kao narod, da smo nasilna država i da smo divljaci. Nismo mi ništa gori od njih. U medijskom ratu u kom nema neutralnih pokušali smo to da budemo. Očigledno je da naši državnici nisu umeli to da „prodaju“ na svetskoj medijskoj i političkoj sceni kao pozitivnu stvar. Umesto da se pozicioniramo u očima javnosti kao najnenasilnija država i oaza mira, ispali smo oni koji ne valjaju nikome. Svako ko se razume u propagandu, zna da je to samo zato što neko nije dobro uradio svoj posao da stvari predstavi kako treba. Izgubili smo jedva oporavljen svetski ugled greškom odgovornih političara. Naša greška kao naroda je jedino to što odbijamo da priznamo značaj medijskih ratova, što je vrlo čudno.

Živimo u zemlji u kojoj kompletna politika, ekonomija, čak i estrada, počivaju na medijskim ratovima i gruboj propagandi. U Srbiji uvek pobeđuje onaj koji se bolje predstavlja javnosti. Plodove toga gledamo na svakim izborima. Ipak, kad nam se sve to kao državi dešava na globalnom nivou, mi ćemo radije da se ljutimo na ceo svet "zato što je kvaran", nego da promenimo one koji očigledno ne umeju da održavaju i gaje ugled naše zemlje u očima svetske javnosti. Umesto da gledamo kako da pobedimo, svađamo se s pravilima igre.

BONUS VIDEO Podcast Snaga uma - gošća pesnikinja Radmila Petrović

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar