0
Prošao je mesec dana od kada je predsednik Srbije javno, u studiju RTS, obećao da će već u četvrtak primiti roditelje pobijene dece u pećkom kafiću 1998. godine. Prošao je jedan, drugi, peti četvrtak i ništa. Ništa obećao, ništa ispunio. Ništa od ničega. Kažu da je jedino kineska tabla koju državna vrdalama nosi sa sobom pocrvenela od stida.
Moglo bi se reći Udba, Udbi oči ne vadi. Ali doći će dan, rešiće se, kao što se rešilo ubistvo Stambolića i Ćuruvije.
Više od 24 godine rodbina šestorice ubijenih srpskih mladića čeka da sazna – ko je pucao u njihovu decu. U tim godinama užasa prvo se mislilo da su zločin počinili Albanci. Publika je preko malih ekrana pripremljena za takav zaključak.
Ondašnji RTS je dva dana u Dnevniku čitao nekakvo saopštenje OVK da će uslediti napadi na lokale gde se okupljaju Srbi. Kabinet koji je pisao „saopštenje“ odlučio je i da ga realizuje.
Dvojica maskiranih napadača u pećkom naselju, gde OVK nije zalazio, izrešetali su goste kafića „Panda“. Kada je zločin počinjen, na brzinu je uhapšena nekakva grupa Albanaca. Udba, policija i Nikola Šainović, Miloševićev poverenik za Kosovo, tvrdili su da je slučaj rešen. Ubrzo će se ispostaviti da uhapšeni nemaju veze sa monstruoznim događajem.
Pročitajte još:
0
3
0
Slučaj „Panda“ je potom zaboravljen, a onad je ničim izazvan prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić 2013. godine na Pinku, a gde bi drugo, izjavio da „zločin nisu počinili Albanci, kako smo do sada verovali. Javnost će biti zgrožena kada se bude otkrila istina“. Probudio je nadu rodbini ubijene dece i zaćutao. Ćuti Vučić, ćute šefovi BIA, ćuti Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ćuti i obamrla javnost, samo nesrećni roditelji jecaju u tišini.
Više od 10 puta pisali su Vučiću da ih primi, ponekad su dobili obećanje, javila se nada da bi zločince mogla stići kazna. Uzalud, čovek koji obećava ne oseća obavezu da održi reč, ima preča posla.
Može biti da je suština u onome što govori Zvonimir Gvozdenović, otac ubijenog Vukote (16). Zvonimir je „99 odsto odsto ubeđen da je decu ubila Služba državne bezbednosti. Predsednik ako ima neka saznanja trebalo bi da ode u tužilaštvo i tamo da ih iznese“.
Da se hoće, ne bi bilo teško utvrditi istinu – otvoriti dosijea i ispitati vođe paravojnih grupa koje su operisale na KiM. Zatim saslušati Jovicu Stanišića, možda nešto zna o tome, pa njegovog naslednika i one što robijaju zbog ubistva Đinđića. A možda bi i ondašnji šefovi RTS znali ko im je doturio „saopštenje2 OVK. Tači i Haradinaj sigurno nisu.
Da su pohapšene i osuđene ubice gimnazijalaca u Peći, danas bi i Oliver Ivanović bio živ. Ne bi se niko usudio da mu preko televizije objavljuje smrtnu presudu. Ne bi se ni Srbi sa severa Kosova bojali Udbinih agenata jednako kao što se plaše albanskih napada. Ne bi se za poslednjih deset godina iselilo 40.000 Srba sa Kosova. Slučaj „Panda“ je više od zločina, on je sinonim za ubijanje naroda u pojam. I u kontinuitetu. To je drugo ime za zarobljenu državu.
BONUS VIDEO: Milenko Vasović: Srbija ima taj dar da prodaje trule jabuke
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare