Piše Milenko Vasović: "Traži se osoba bez znanja, ugleda i časti"

Kad se udruže ljudi nečasnih namera, nema prepreke koju neće ukloniti. To je na svojoj koži osetila i dojučerašnja direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović.

Iako postavljena od naprednjačke klike profesorka Đukanović nije imala želudac za ono što se od nje ultimativno tražilo – da zgrade Generalštaba u Beogradu briše sa spiska spomenika kulture. Mogla je da bira ili to ili ostavka - sa Vesićem, Malim i njihovim šefom nema pogađanja.

Kako saznaju mediji ostavka direktorke Zavoda stigla je u Ministarstvo kulture već u ponedeljak, a danas (četvrtak) će na tu funkciju biti imenovana osoba koja je spremna da uradi sve što je potrebno kako bi Generalštab izgubio status zaštićenog kulturnog dobra.

I onda se otvaraju vrata za gospodina Donaldovog zeta, otvaraju se džepovi za duboke zahvalnosti. Otvara se i nova stranica sramote i pljačke države. Uz gaženje kolektivnog pamćenja i brisanje nacionalnog identiteta, kakav god da je.

Za nekoga je to samo biznis, za mnoge druge izdaja, poniženje i nacionalna sramota. Koji je državni interes da se američkim gulanferima poklanja zemljište u srcu Beograda? Da im predamo zgrade koje su njihove rakete rušile. Dobićemo luksuzne hotele, jaka stvar. Šta je sledeće da Erdoganov zet „revitalizuje“ Ćele kulu, a neki Nemac da „oplemeni“ Šumarice.

Nema ni dva meseca od kada je 350 stručnjaka raznih struka, ponajviše arhitekata, inženjera i konzervatora javno ustalo protiv rušenja zgrada Generalštaba oštećenih u NATO bombardovanju, kao i Beogradskog sajma, a vlast im se već narugala u lice. Po sistemu boli nas uvo šta vi pričate, mi teramo po svom.

Nesreća upakovana u podrugljivi osmeh majstora za prevrtanje kocki potpisla je 15. maja sa kompanijom "Affinity Global Development" ugovor o revitalizaciji vojnog kompleksa na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine. Tako će sedište jugoslovenske i srpske vojske, simbol jednog vremena i jednog grada kapitulirati pred nekakvim apartmanima, spa centrima,
luksuznim radnjama i alavim likovima.

Džaba što je struka rekla da „razvoj Beograda nije servis za ostvarivanje privatnih interesa i uvećavanje kapitala sa nesagledivim štetnim posledicama po životno okruženje, društvenu pravdu i kulturno-istorijsko nasleđe“. Da je nedopustivo da se zakoni i urbanistički planovi zloupotrebljavaju od strane državne i lokalne uprave. I da odluke o sudbini Generalštaba i
Ministarstva odbrane donose isključivo nekompetentni ljudi sa državnog vrha.

Taj zet, Kušner se preziva, ne dolazi da nam pomogne, no da se okoristi. Što nam ne priskoči kada su Srbija i dijaspora odvajali crkavicu ne bi li obnovili TV toranj na Avali. To je bila idealna lokacija za revitalizaciju NATO ruševina, a ima i prostora za hotele. Jok, hoće kauboj u centar, veći je profit. A bogami i provizija.

Ostavka direktorke Đukanović je čin koji zaslužuje poštovanje. Nije lako odupreti se Vučićevim satrapima, odbiti saučesništvo u sramoti, odreći se unapred bonusa, gratis kvadrata, napredovanja... Potom tu je i rizik od osvete i progona, neće se članovi SNS ganga zadovoljiti samo ostavkom. Sve to, dakle, može samo neko sa integritetom, šta god ko o Dubravki Đukanović mislio.

Isto važi i za Oliveru Vučković, direktorku Beogradskog zavoda za zaštitu spomenika. Ni ona ne želi da učestvuje u ovom suludom projektu.

Zato ljudi koji su trenutno na čelu Vojske o svemu ćute. Njihova se kuća pretvara u turistički kompleks a oni ni da zucnu. Boje se valjda smene, prekomande, šta li. Zečevi ispod šapki. Kako bi sutra išli u rov, kako bi zemlju branili. E generali, generali. Nema ništa gore nego kad dugi prsti pomute razum i amputiraju obraz.