5
Ima li među Srbima takvih? Ima, ima, videćete. Kad ovaj tekst bude objavljen „konkurs“ će verovatno biti zaključen, pobednik poznat i preostaje samo da se realizuje projektovana prevara. Da se utre put za profit nekakvog zeta od nekakvog cirkuzanta po imenu Tramp.
Kad se udruže ljudi nečasnih namera, nema prepreke koju neće ukloniti. To je na svojoj koži osetila i dojučerašnja direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović.
Iako postavljena od naprednjačke klike profesorka Đukanović nije imala želudac za ono što se od nje ultimativno tražilo – da zgrade Generalštaba u Beogradu briše sa spiska spomenika kulture. Mogla je da bira ili to ili ostavka – sa Vesićem, Malim i njihovim šefom nema pogađanja.
Kako saznaju mediji ostavka direktorke Zavoda stigla je u Ministarstvo kulture već u ponedeljak, a danas (četvrtak) će na tu funkciju biti imenovana osoba koja je spremna da uradi sve što je potrebno kako bi Generalštab izgubio status zaštićenog kulturnog dobra.
I onda se otvaraju vrata za gospodina Donaldovog zeta, otvaraju se džepovi za duboke zahvalnosti. Otvara se i nova stranica sramote i pljačke države. Uz gaženje kolektivnog pamćenja i brisanje nacionalnog identiteta, kakav god da je.
Za nekoga je to samo biznis, za mnoge druge izdaja, poniženje i nacionalna sramota. Koji je državni interes da se američkim gulanferima poklanja zemljište u srcu Beograda? Da im predamo zgrade koje su njihove rakete rušile. Dobićemo luksuzne hotele, jaka stvar. Šta je sledeće da Erdoganov zet „revitalizuje“ Ćele kulu, a neki Nemac da „oplemeni“ Šumarice.
Nema ni dva meseca od kada je 350 stručnjaka raznih struka, ponajviše arhitekata, inženjera i konzervatora javno ustalo protiv rušenja zgrada Generalštaba oštećenih u NATO bombardovanju, kao i Beogradskog sajma, a vlast im se već narugala u lice. Po sistemu boli nas uvo šta vi pričate, mi teramo po svom.
Nesreća upakovana u podrugljivi osmeh majstora za prevrtanje kocki potpisla je 15. maja sa kompanijom „Affinity Global Development“ ugovor o revitalizaciji vojnog kompleksa na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine. Tako će sedište jugoslovenske i srpske vojske, simbol jednog vremena i jednog grada kapitulirati pred nekakvim apartmanima, spa centrima,
luksuznim radnjama i alavim likovima.
Džaba što je struka rekla da „razvoj Beograda nije servis za ostvarivanje privatnih interesa i uvećavanje kapitala sa nesagledivim štetnim posledicama po životno okruženje, društvenu pravdu i kulturno-istorijsko nasleđe“. Da je nedopustivo da se zakoni i urbanistički planovi zloupotrebljavaju od strane državne i lokalne uprave. I da odluke o sudbini Generalštaba i
Ministarstva odbrane donose isključivo nekompetentni ljudi sa državnog vrha.
Taj zet, Kušner se preziva, ne dolazi da nam pomogne, no da se okoristi. Što nam ne priskoči kada su Srbija i dijaspora odvajali crkavicu ne bi li obnovili TV toranj na Avali. To je bila idealna lokacija za revitalizaciju NATO ruševina, a ima i prostora za hotele. Jok, hoće kauboj u centar, veći je profit. A bogami i provizija.
Ostavka direktorke Đukanović je čin koji zaslužuje poštovanje. Nije lako odupreti se Vučićevim satrapima, odbiti saučesništvo u sramoti, odreći se unapred bonusa, gratis kvadrata, napredovanja… Potom tu je i rizik od osvete i progona, neće se članovi SNS ganga zadovoljiti samo ostavkom. Sve to, dakle, može samo neko sa integritetom, šta god ko o Dubravki Đukanović mislio.
Isto važi i za Oliveru Vučković, direktorku Beogradskog zavoda za zaštitu spomenika. Ni ona ne želi da učestvuje u ovom suludom projektu.
Zato ljudi koji su trenutno na čelu Vojske o svemu ćute. Njihova se kuća pretvara u turistički kompleks a oni ni da zucnu. Boje se valjda smene, prekomande, šta li. Zečevi ispod šapki. Kako bi sutra išli u rov, kako bi zemlju branili. E generali, generali. Nema ništa gore nego kad dugi prsti pomute razum i amputiraju obraz.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare