Piše Milenko Vasović: Smemo li da šaljemo pomoć Ukrajincima?

Hteo sam nešto drugo da pitam, šta bi se, na primer, dogodilo kad bi Vlada Srbije poslala pomoć narodu Ukrajine. Ne mora u novcu, kao što smo nekada davali Francuzima za obnovu Notr Dama ili Hrvatskoj posle zemljotresa u Petrinji. Ne, ni onako kad smo ničim izazvno pomogli Nikšiću sa dva miliona evra.Novac je nezgodan za praćenje, nikad ne znaš gde će da završi, da li na nečijem računu ili kod trgovca oružjem. Ali, kamioni flaširane vode bi dobrodošli tamo gde vode nema. Mnoge zemlje to već uveliko čine. Sve je potrebno i pelene, ćebad, šatori, odeća... mogu i lekovi, to uvek treba. Nisam neki ljubitelj duvana, međutim, znam da su u ratnim vremenima i cigarete vrlo tražene.Da li bi se Srbija nekome zamerila kad bi malo odvadila pirinča i graška iz svojih magacina? Kad bi natovarila koju desetinu tona konzervi i gotovih jela i koju kesu mleka u prahu, pa poslala narodu koji se našao u nevolji kao mi 1999.Ko bi nam zamerio ako bismo i mi otvorili centar za prihvat izbeglica iz Ukrajine? Za prognane i beskućnike sva vrata Srbije moraju biti otvorena. Baš kao nekad kada su primljeni svi koje su boljševici proterali iz carske Rusije. I sada je ista obaveza, da pokažemo da smo „ljudi iako smo Srbi“.Ne možemo kao nojevi izbaciti trticu, a glavu u pesak. Ako smo rekli da osuđujemo agresiju, da poštujemo teritorijalni integritet i samostalnost Ukrajine, onda bi valjalo da se u skladu sa tim i ponašamo. Da primetimo ljude koji zbog rata pate i stradaju, da im pomognemo koliko možemo. U suprotnom, bićemo samo obični licemeri, gomila bez časti i bez emocija.To je ozbiljan posao koji ne mogu nositi samo pojedinci koji nude i pružaju pomać, koji prihvataju žene i nejač. Ni pripadnici ukrajinske manjine koji prikupljaju hranu i odeću za svoje sunarodnike. Pa, ni namenski račun Crvenog krsta. Sve je to dobro, ali nije dovoljno, država mora da pokaže bezrezervnu solidarnost sa tragičarima.Kao laiku, čini mi se da će rat u Ukrajini trajati malo duže. Da će ukrajinska nesreća biti test ljudskosti i za pojedince i za režime i države. To da se Srbija „sakrije pod kamen“ i ne primećuje tuđe stradanje, jednostavno neće moći. Jer nije moralno, nije ljudski, ni hrišćanski. To je kukavičluk i šibicarenje.Da i ne govorim da Srbi i Srbija imaju obavezu prema Ukrajincima koji ne priznaju Kosovo, koji su prvi osudili NATO bombardovanje, koji su od bombi skrivali avione JAT-a, slali humanitarnu pomoć i pomagali svojoj slovenskoj braći.I šta je problem? Onaj koji odlučuje o svemu, pa i o humanitarnoj pomoći, brine druge brige - da li to šteti njegovom rejtingu i koliko bi glasova odnelo. Dok istovremeno Vlada spava zimskim snom.Da se kojim slučajem nešto pitam, kamioni za Ukrajinu veći bi prešli granicu. A tražio bih način da pomognem i ruskim umetnicima i sportistima koji su bez ikakve krivice postali žrtve zapadne histerije. Ovako mogu da zapomažem, pomozite sada, kada treba.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram