4
Jedan troši, a svi plaćamo, zvuči poznato. Međutim, nije o tom liku reč. Ima u Beogradu jedna direktorka, Vera Petrović se zove, koja je za tri godine potrošila milion i po evra, onako, po sopstvenom osećaju. Ili birokratski rečeno - nenamenski.
Dobar glas daleko su čuje, pa je i priča o direktorki i trošenju stigla do čuvara državne kase. Budžetska inspekcija Ministarstva finansija kontrolisala je Visoku školu elektrotehnike i računarstva (VIŠER), tamo je profesorka Petrović gazdovala, i utvrdila da je 182 miliona dinara potrošeno… Onako, široko.
Svim zaposlenim škola je davala po 10.000 za rođendan, a 20.000 za Svetog Savu. I po prosečnu platu za dan škole, a bilo je i za druge praznike. Kad već ima, što bi se škrtarilo i na platama, direktorkina je dostizala do 560.000. Tako se stiglo do milion i po evra.
Inspektori su naložili da se pare vrate, a njihovo rešenje potvrdio je Upravni sud. Sa računa, za koji je ovlašćena Vera Petrović, država je 10. novembra skinula 100 miliona dinara. Ostatak će biti namiren do kraja godine. No, umesto da se stvar raščisti, tek počinje da se komplikuje.
Za razumevanje priče važno je znati da je država pet visokih škola spojila u Akademiju tehničko-umetničkih strukovnih studija. Među njima je i pomenuta Visoka škola elektrotehnike i računarstva. Spojeno je pet kasa u jednu, a tom većom opet raspolaže Vera Petrović koja je u međuvremenu avanzovala u predsednicu Akademije. Stiče se utisak da je profesorka Petrović nagrađena za nebrigu o novcu poreskih obveznika Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
I tako stižemo do apsurda – dug koji je napravljen u jednoj visokoj školi, vraća čitava Akademija. Zašto novac vraćaju svi zaposleni, nikome nije jasno, ali malo ko sme da pita. Jer, ko pita možda više neće biti zaposlen, događalo se to desetinama profesora.
Drugi apsurd je to što onaj ko je odlučivao o trošenju novca, profesorka Vera Petrović, i dalje sedi na rukovodećem mestu u visokoškolskoj državnoj ustanovi. Da nastavi po starom, pa ako prođe, prođe?
A prošlo je više puta. Još onomad je „putovala“ službeno u Ljubljanu, podigla je novac za put 4.950 evra i uredno sačinila izveštaj sa puta. Sve je bilo u redu, dok se nije otkrilo da profesorka nije ni videla Sloveniju. I eto situacije, vraćaj brzo pare u kasu. Dobro, a lažni izveštaj sa puta, je l’ to primer kolegama ili neko krivično delo?
I Srbija je obrukana fiktivnim službenim putevima. Visoka škola bila je deo jednog Tempus regionalnog projekta. Kod takvih projekata se obavezno kontrolišu aktivnosti i utrošak novca. Izvesni revizor Maks Grinvud utvrdio je da profesorka Petrović nije realizovala ni put u Francusku, a isplaćen joj je honorar. Kakva blamaža.
Delima direktorke Petrović bavila se i policija. Protiv nje je inspektorka Helena Galjak svojevremeno podnela krivičnu prijavu, ali ono što je bilo krivično delo za inspektorku, nije bilo i za tužiteljku Gordanu Mihajlović Polovinu.
Ministar prosvete Branko Ružić i njegovi sardnici ne bi smeli da ćute o slučaju Akademija. Najmanje što se od njih očekuje jeste inicijativa za smenu predsednice. U suprotnom, neka svojim platama pomognu vraćanje duga. I oni i ovi iz tužilaštva.