Zlo ne može da dođe samo, moraš da ga utovariš na bager ili u službene „oktavije“. A mogu i huligani da ga donesu na letvama i čekićima. Važno je samo da postoji politička volja. Da vođa svih kapuljača odobri akciju.
Vučićeva klika saterala je Srbiju u kanjon i sa bezbednog odstojanja posmatra kako narod u međusobnom sukobu razbija glave. Jedni drugima, dabome, u duhu stare srpske tradicije. A klika seiri, navija i podstiče. I obezbeđuje logistiku, medijsku podršku i pravnu zaštitu za svoje favorite.
Slike iz Šapca (pa i Beograda) proteklog vikenda vratile su sećanja na deveti mart 1991. kada su ugašena dva života. Stradali su tokom protesta protiv Miloševićevih satrapa – jedan maturant Branimir Milinović i jedan policajac Nedeljko Kosović. Nedužni obojica. Za Milinovića nikada nije utvrđeno da li je bio učesnik demonstracija ili znatiželjnik. Ličio je vikend i na 1996. na miting i kontramiting. I tada su upropašćena dva života, Živko Sandić aktivista SPS, pucao je u glavu Ivici Lazoviću. Ivica je ostao invalid, a Živku je sudbina poslala košmare Nijedan od njih nije kao nekad.
Jedino su i danas na vlasti isti. Isti zbog kojih su obični ljudi stradali. Vučić, Dačić, Vulin, Šešelj, Gojković, Mitrović, Tabaković… oni su nas „usrećili“ devedesetih, oni nam uteruju sreću i sada. Ta crveno-crna koalicija decenijama već deli Srbiju na „naše“ i „njihove“, na „patriote“ i „izdajnike“, na „dobre“ i „loše“ Srbe. I sve sa jednim, jedinim ciljem – opstanka na vlasti po svaku cenu.
Nisu važne razbijene glave, ni kovčezi, važno je samo da su oni na kormilu i da se država besomučno pljačka. Verbalno i fizičko nasilje je način njihove vladavine, a bogaćenje jedini cilj. Od kako su ponovo zajašili 2012. pretvorili su državu u ekspres lonac i tiho nas kuvaju. Sve, i sopstvene pristalice i protivnike mafijaške vlasti. Dodaju vatru, huškaju nas jedne na druge. I potpuno je nevažno na kojoj su strani u subotui bili povređeni bagerista Duško Prokić i uhapšeni Dragan Milovanović Crni. I da sada nekim čudom zamene „dresove“ oni su obojica žrtve istog režima. Baš kao nesrećnici Sandić i Lazović.
PROČITAJTE JOŠ:
Naopakoj vlasti, trebaju krvave glave, da bi zastrašila nezadovoljne i da bi motivisala „svoje“. Samo tenzija i samo pojačaj. Napredno, da se ne desi iznenađenje na aprilskim izborima. Ako izbora u ovakvoj atmosferi uopšte i može biti. Dok sukobljavaju narod zbog Rio Tinta, pa oko murala Ratku Mladiću i nakaradnih zakona o eksproprijaciji i referendumu, oni neometano pripremaju izbornu otimačinu. Sin mog poznanika, zaposlen u beogradskom komunalnom preduzeću već je dobio direktivu da obezbedi 20 glasova „ili sledi otkaz“. Znam i za slučaj preminulog od korone. Ni mesec nije protekao od njegove sahrane, a službe su mu promenile „mesto boravka“. Dobio je adresu stanovanja na najvećoj opštini. Ne isključujem mogućnost greške, ali mi sve liči da će pokojnok uredno „glasati“. I on i drugi preminuli. Što da ne, sigurni glasovi – zato nije ni važno koliko nas umire.
Devet godina oni nas batinaju. Udaraju na zdrav razum, mlate po našim novčanicima. Šabačke kapuljače sa letvama samo su logičan sled. Baš kao i one što su rasterivale demonstrante i tukle policiju ispred Skupštine u julu 2020. Silni, kakvi su, ipak se plaše dve stvari, protesta protiv Rio Tinta i izbora u prestonici. Kod Rio Tinta su najednom spustili loptu, počeli su da se pretvaraju, i predsednik i njegovi čauši.
S Beogradom je drugačije, desi li se da izgube beogradske izbore nema toga ko će ih skloniti sa vlasti. Braniće poraz najbrutalnijom silom, toliko su se oni zaigrali. Samo, Srbija se silom umirit ne može.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare