Mizerija, platiš za posao u državnoj službi, pa te sačeka šut-karta. Da li se baš to desilo Milici Jelić, bivšoj službenici Centra za dečija letovališta grada Beograda? Slučaj ove Lozničanke privukao mi je pažnju, između ostalog, jer je izostao odgovor druge strane, onih koj su teško optuženi.
Milica je za NIN ispričala svoj slučaj. Prvo je, veli, upoznala zemljaka, tadašnjeg direktora beogradske službe za zapošljavanje. Dobri direktor je, kako tvrdi, obećao pomoć, samo to košta, za sve je tarifa 10.000 evra, za zemljakinju, s popustom – sedam.
Počela je da radi u pomenutom centru. Posao laganica, platica 47.000, ali neki đavo je udesio da uđe u sukob sa direktorkom. Počne Milica da se žali državnim institucijama, da piše šta sve direktorka čini i tako upropasti sopstvenu investiciju. Otkaz!
Nije mi žao ove devojke. Ne može opravdanje biti da svi tako rade. Šta da čine oni koji nemaju hiljade evra? Razumem brigu za egzistenciju, ali… koja je računica, odreći se unapred 18 plata? Sa sedam hiljada evra se može započeti i sopstveni biznis. Drugo, i važnije, uvredljivo je kupiti radno mesto, čak i za jedan evro, nekako je ispod časti.
Gde je kičma, gde je dostojanstvo? Pa ne mora pošten čovek da prihvati sve što mu pokvarenjaci nameću. Tako se briše granica između žrtve i hohštaplera, između morala i nemorala. Između nevinih i kriminalaca.
Nepoštenje je put kojim se u Srbiji sve češće ide. Koliko li je nesrećnika za svoje zaposlenje moralo da iskešira? Koliko da se zaduži i ponizi, da ukalja ime, da se uplete u lanac korupcije i pre prvog radnog dana.
Kako će se mnogi od njih ponašati sutra, kad budu odlučivali. Isto ili još gore? Hoće li poželeti da vrate svoj „ulog“ i to sa kamatom? To im „pripada“, i oni su platili, postali akcionari u „biznisu“. „Partneri“ s državom.
PROČITAJTE JOŠ:
Velika je to sramota za sve nas. Kupuju se mesta u državnim preduzećima, u školama, policiji, zdravstvu… od dve do 10 hiljadarki. Do mene su stizale informacije o šefu državne firme koji je za svog vakta „udomio“ oko hiljadu kandidata, pa puta tri hiljadarke – eto tri miliončeta. Ali, što bi rekao onaj koji je kapa svemu, nema dokaza. Niti iko za dokazima traga.
Logično bi, na primer, bilo da je posle ove priče u NIN-u reagovali tužilaštvo, policija, da su saslušali prvo Milicu, pa direktorku, pa ovog što je prozvan, da se vidi čija je koza, a čiji kupus. Teške su reči i teške optužbe u pitanju. I teška je boljka za državu.
Ali neće država da se meša, a morala bi da utvrdi da li je u pitanju kriminal ili proizvoljne optužbe razočarane službenice. Sem, ako neko misli da nije u redu da saslušava ugledne članove SNS i SDPS.
Jedino je nedodirljiv vrhovni trgovac kod koga su u šteku sva radna mesta. Taj kombinator za siguran posao traži sigurne glasove na izborima. I njegove ucene prolaze, nema veze što zbog toga mladi beže iz Srbije. Samo u godini korone – 2020. otišlo je njih 40.000
Nego, sve se nešto nadam, kad je pao onaj Jovičić sa Palilule, pa kad je pritvoren bivši direktor zatvora, može se omaći još nekome. Ima mesta, a ako treba, gradićemo još robijašnica. Mala je ovo država za toliki kriminal.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare