Kada najkomentarisanija politička vest postane zakulisna informacija sa sastanaka vladajuće stranke - koja u sebi čak i ne sadrži informaciju, nego slika portret načina i stila vladanja suverena - to je jasan pokazatelj da je nešto trulo u državi Danskoj, pardon, državi Srbiji.
Jer da je ovo normalna zemlja, kao što nije, juče bi čitaoce srpskih portala najviše zanimao premijerkin put u Davos, ekonomska agenda Srbije na toj najvećoj svetskoj finansijskoj smotri, diplomatske bilaterale na marginama, eventualno kontakti sa potencijalnim krupnim investitorima.
Umesto toga: premijerka nije najavila put u Davos (osim ako nisam propustio da primetim), umesto nje ide čovek koji nema nikakvu izvršnu vlast u Srbiji i nema mandat da određuje njenu ekonomsku politiku, pomenuta politika nije transparentno predstavljena (osim mantre da nezadrživo rastemo i da smo ekonomski tigar), diplomatskih bilaterala će sigurno biti – ali sa kojim ciljem, to možemo samo da gatamo, a ni krupni investitori nisu što su nekad bili (vidi pod „Rio Tinto“).
Dakle, šta ostaje?
Ostaje nam da iz nezvaničnih izvora saznajemo za kretanje amplituda predsednikove naklonosti prema pojedincima iz užeg i šireg ešalona izvršilaca njegovih nauma. To merenje temperature, dvorska politika, to je jedino relevantno merilo po kom možemo da zaključimo odakle vetar duva u srpskoj vlasti.
A pogledajte nesrećne Amerikance. Tamo se u donjem domu Kongresa odlučuje državna legislativna i budžetska politika nekakvim pregovorima o ideološkim i personalnim rešenjima na mestu predsedavajućeg iz redova Republikanske partije. Pa to onda traje danima, iako imaju jasnu većinu, tu su nekakve frakcije, zamislite, pregovori, kombinatorika, sramota, umesto da Tramp lepo dođe, preseče te gluposti, odredi samostalno ko će biti „spiker“, ko u kom odboru, kojim firmama idu ugovori, pa da vidiš, majčin sine, funkcionalne demokratije. Kakva bruka, zato i propadaju.
Mi, s druge strane, srljamo na čelo tabele. Poverili smo upravljanje državom uskom krugu mudraca i najmudrijem od njih, i oni to rade zbilja uspešno. A kad su tako uspešni, pa kako da im zamerimo to što povremeno šikaniraju saradnike, imaju izlive besa, tantrume po sastancima i slično. Mora i naše rukvodstvo malo da se izduva, pa stresan je to posao, ej!
Jedino što to onda kopiraju i niži slojevi vlasti. Pa tako onda i direktor javnog preduzeća opsuje, gradonačelnik mobinguje, sekretar sekretarijata izvređa, i dok si rekao „Vučić“ nadzornik magacina deli šamare. A mi smo samo hteli funkcionalni državni aparat, koji pošteno plaćamo. Mnogo nam je to, daj ti nama ono naše: „Halo, Vučić je, puštaj saopštenje da ne bih izgubio veru u tvoje kapacitete. Ionako si bez mene niko i ništa.“
BONUS VIDEO: Mihailo Jovićević: Mrak je crn kao CV predsednika Srbije