PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje - više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim. I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem. Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke. Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.
DISCIPLINA 3 x 300 m/ 30 min.
Draga mama,
to što više nisi u samici, nego si triput nedeljno dobila šetnju po zatvorskom krugu, sve nas jako raduje.
To što ti je ovaj izlazak ograničen na pola sata, u tvojim godinama je optimalno – vode ljudi brigu o tvom zdravlju i fizičkim mogućnostima. Svima je jasno da te mogućnosti, posle metar dana u kompletnoj izolaciji, nisu više velike.
Okej, ajde sad ne pobrajaj infarkte, bajpasove i sitnice tog tipa – da, znam da su ti rekli da svaki dan što više šetaš.
Međutim, ti doktori se očito mnogo prave ludi, pa nisu uzeli u obzir kvalitet beogradskog vazduha.
Srećom, ima ko misli i o tome. Inače ko zna kol’ko bi ti blejala unaokolo i jbt disala.
Sad, slažem se da si uveliko punoletna. Zašto se ne računa da si u stanju da sama proceniš kojom ćeš rutom koliko dugo svojim nogama hodati?
Izvini, ali sa svojih 70 godina, jasno je da si senilna i poluuračunljiva.
Dobro sad, zna se zašto u tom stanju imaš prava da glasaš (i sram te bilo što to svoje pravo ne koristiš kako se od tebe očekuje).
Ali, lepo je što ima ko da pazi da se ne preceniš.
Okej, možda ti se čini da bi vreme mogla da provedeš i na klupi ispred kuće.
Međutim, svi znamo da ste vi, stariji sugrađani, užasno sebični. Kako vas je previše, Država je razumno na sebe preuzela da od vas napravi bolje ljude i podeli vam slotove za sedenje. To je sve logično. Nećemo redove ispred klupa. Valjda su oni ispred maxija dovoljni.
Dalje, ti se verovatno pitaš kako ćeš znati da nisi odmakla dalje od 300 m u odnosu na zatvor (Vazdušnom linijom? Ili se tu sabiraju pređene trase?).
Da li da nosiš metar? Znaš, nisam sigurna da tu treba računati na komplikovane telefonske aplikacije, imajući u vidu da još uvek pišeš poruke velikim slovima.
Vidim da se u prodaji već pojavio povodac za penzionere, naš čovek ima njuh za bisnis i brzo se uklapa u potrebe tržišta. Proizvod doduše nema perspektivu za izvoz – naprosto, nigde van naše Otadžbine još se nisu setili da ovako mudro definišu kretanje vas, penzosa.
Eto, ne znam – možda ipak najbolje da ostaneš ispred ulaza. Prosto, za svaki slučaj. Što je sigurno, sigurno je. A, kad tako gledamo, imaš i terasu.
Pa, to ti je slično. Šta je lepše od kafe na terasi? Nema potrebe da se kockaš s tim rizičnim napuštanjem propisanih teritorija.
Na kraju, možda te zanima kako će Država znati da si ti, mama, bahato prekršila velikodušno poklonjeno vreme, i zapalila 50 metara dalje (jer, oh – eno sunca na toj strani ulice)? Šta ja mislim – da li to znači da imaš čip u nozi?
E, stvarno, kad ćete više vi, matorci, prestati da čitate tu naučnofantastičnu literaturu i da se ložite na teorije zavere.
Pa, znaš i sama da sa sobom nosiš ličnu kartu i telefon.
Valjda je to tehnički sposobnom dovoljno.
Mama, ne brini.
Dosta si u životu brinula. Sada ima ko da brine za tebe.
Pratite nas i na društvenim mrežama: