PROSTO.
Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.
I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.
MODA
Možda si se i ti do sad pitao čemu, jbt, moda? Ta besmislena snobovština, proizvod ovog užasnog doba konzumerizma, plitka zanimacija za još pliće ljude itd…? Ima vas dosta.
I, sad priznaj: ovih dana si, u koroni, ostao zatečen. Sva tvoja dosadašnja uverenja, sam temelj tvoje intelektualne egzistencije, u doba ove jezive pretnje svemu svetom, zapravo, hej – SVEMU…padaju u vodu.
Jer, gledaš kako pametni ili glupi, sofisticirani ili prosti, mladi ili stari – svakim danom sve veći broj njih bespovratno prelazi u jasno većinski Fashion Victim tabor.
Tako je.
Pričam o zaštitnim maskama.
Od prvih, nepripremljenih dana karantina i papirnih gadosti koje iznutra smrde, pa do dana br. npr. 21 i svakodnevne modne revije u redovima ispred mesara, pekara i maxija, prošao je ceo jedan život pitanja i odgovora.
Kako je to moglo da ide? Evo nekih pretpostavki.
Pitanja: Šta bi moglo da me obraduje? Šta bi moglo da ne plaši dodatno ljude koji me sreću? Šta bi ovih mutnih dana moglo da me zabavi da vidim oko sebe?
A ko šije bilo šta, od dugmeta na košulji do kolekcija visoke mode, izbacio je ovih dana odgovor – svoje viđenje Maske Godine.
Od crnih mat komada – ej, ćao znamo se! vi ste ona kul minimal ekipa – pa do satenskih leopard komada sa cirkonima – ček, vi ste kemp 90’s, ili pevaljka sa Železničke? – bilo je tu najrazličitijih ideja, ukusa i standarda.
Lični favorit – bela pamučna s malim srcem na mestu usta; maskirni model, za one koji shvataju vojnu ozbiljnost ovog ratnog stanja; etno pristupi za patriote, retro pristupi za nostalgičare; psihodelija, čipka, reciklirani eco-friendly komadi, rejv srebro, pa ceo spektar maski sašivenih od istih materijala kao odeća u nastavku čoveka. Oh, lepe devojke u cvetnim haljinama uz koje mečuju maske – novi etalon seksipila na velegradskim ulicama.
Ne brini, okej je. Ono što je zajedničko u celom tom spektru svekolike ljudske inspiracije, to je potpuno prirodna ljudska potreba da se ulepša, pokaže, izdvoji, razvedri, poredi, takmiči, nasmeje.
Jeste – skroz isti set motivacija i kad je reč o generalnom ljudskom oblačenju, u mirnim danima van zaraza, ratova, katastrofa i ostalih krizica svejednako.
Jer, čekaj.
Odelo ne čini čoveka.
Ali ga raduje.
Brani ga od neprijatelja.
A kad jedna krpa preko lica ima tu snagu, šta tek reći o šeširima, kravatama, uskim rolkama, dekoltiranim haljinama, visokim štiklama, čipkanim balkonet brushalterima ili – kapiraš, da ne idem dalje.
Odbrana i zaštita u ovom čarobnom paklenom svetu u kom vreba mnogo sila podmuklijih od jednog beslovesnog virusa, na kraju.