Piše Luna Lu: Zen taksista

Negde tamo počinje polarna noć, sunca bez do dvadeset trećeg dana januara. Zamisli ti to.Verujem da su ljudi vekovima učili kako da žive u tim uslovima. Baš kao što i mi evo već deceniju živimo u stalnoj predizbornoj kampanji koja se povremeno pojačava u izbornu groznicu - kada i mrtvi vaskrsnu da glasaju.I, eto - vremenom naučismo da živimo i iseljavamo se u skladu sa tim.Malo glasaš, malo popunjavaš formulare za iseljeničke vize.Važno je samo imati srećnu hemijsku olovku sa sobom.*Gledam snimke "Crnog petka" - otimanje oko ulova.Ne pitaj za veličinu - grabi. Važno je osvojiti artikal u žaru borbe.A posle ćemo videti kome će zaista biti namenjen - za pod jelku.Neki što su ismevali otimačinu oko aparata za vafle u Lidlu - sva je prilika da su sad sami postali predmet sprdačine zbog safarija u Zari.Kolo sreće se okreće - vazda bilo.*Eženu Jonesku kome je juče bio rođus - ovaj trenutak civilizacije bio bi vrlo dobro poznat - komedija apsurda.Živimo "Ćelavu pevačicu".I u to ime da nazdravimo koktelom vrelog optimizma i ledenog pesimizma.Samo je važno da čaša bude do pola puna, a od pola prazna.*Kada si se poslednji put probudio baš dobre volje - oran?Da li te je to dobro rasploženje držalo tokom celog dana? Kada si poslednji put ozaren legao da spavaš, a da ti se nijedna mukica i slutnjica nije pojavila u glavi?Ako takav neko postoji valjalo bi da podeli recept sa svima, a da nije u pravilnim dozama potpisan imenom lekara.Obožavam ljude koje anksioznost ovog doba nije rastavila na proste činioce.Retka je to i egzotična vrsta.Jedan od najčudnijih predstavnika ovog autohtonog plemena beše taksista sa kojim bejah zaglavljena u epskom beogradskom kolapsu.*Beogradski saobraćaj koji ne funkcioniše trebalo bi uvrstiti u turističku ponudu. Valjalo bi da dolaze ljudi organizovano i da osete na sopstvenim nervima do koje mere saobraćaj može da ne funkcioniše. Moguće je i osmisliti takmičenje u grupama. Razni nivoi igrice.Cilj - stići u tačno vreme na lokaciju. Sredstva - miks gradskog prevoza, taksija i rentakara. Vreme - petkom, po kiši - idealno i da je neka slava.Sa kraja na kraj grada.Tu je i pravo na tri pomoći. Pitaj prolaznika. Konsultuj gugl. Plus ključna asistencija bogova parkinga - pronaći parking mesto iz trećeg puta.*I tako sam ovog "crnog" petka u kolapsu svih kolapsa uletela u vozilo kao almodovarovska - žena na ivici nervnog sloma. Dočekao me je čovek širokog osmeha.Sa zvučnika je Bob Dilan pevao bluz.Pustio me je da izverglam svoje, ispsujem sve u lancu kartela i kada je zavladala tišina reče mi - "Sada je sve to iza tebe - sekiracija nikom nije dobro donela."*Neko vreme se čuo samo Dilan. Ređao je reči pune smisla.Pomislih - najbolja odluka Nobelove komisije je što mu je dodelila prestižnu nagradu.Onda sam mislila malo i o Peti Smit jer njih dvoje mi nekako uvek idu u paketu.Pa sam se setila puta u Brčko sa Natašom Vojnović gde sam je fotografisala u starkama kako gazi prugom pored koje je provela detinjstvo. Tada mi je poklonila zbirku pesama Peti.A onda sam čini mi se čitavu večnost razmišljala gde li je ta knjiga i gde li je ta fotka.Da li može sa umrlog foto aparata da se spasi njegovo pamćenje?*Iz celog tog flešbeka prenuo me je pogled taksiste u retrovizoru - oči su mu se smešile.Osetila sam se postiđeno što sam ovom čoveku priredila histeriju, a sa druge strane bejah zadivljena kako me je smirio svojim prisustvom, sigurnom vožnjom i magičnim Bobom.Mora da je tako bilo kada sam bila mala pa upadala u neki fras te mi daju igračku i ja se smirim - zaigram se u sopstvenom umu i zaumu i život nastavi da se kotrlja.Stigosmo do adrese. Pitala sam ga kako je toliko kul.Dok je vraćao kusur uz osmeh mi reč - Dobra muzika. Zen priče. I rakija u podne. I najvažnije - ljubav za ljude.Ljubi bližnjeg svog. Razumi ga - tako glasi ova lekcija.