Piše Luna Lu: VazDuh

Ima ta jedna pesma Darkvud Daba koja se zove "U nedogled"."U nedogled se pruža ne prestaje.Jedan minut traje danima.Baci pogled preko ramena.Niko ne zna kako izgleda.Kreće se i zaustavlja.."*Baš taj tjun mi se vrti po glavi.Baš ti stihovi.Sasvim sigurno oni su namenjeni nekoj potpuno drugoj temi, ali mene ceo ovaj sos u kome smo se našli i ova nevolja u kojoj se nismo snašli - tera da te stihove tumačim kao da su sada pisani - o trenutku koji živimo.*Ne mogu od vas sakriti da se na današnji dan sveca Zaštitnika osećam poput mačora na pustom ostrvu koji ima konzervu, a nema otvarač.Kako slaviti slavu sam?*Gledam mudrog Nikolu na ikoni i on mi kaže - "I ovako se slavim."Pa mu se onda zahvalim za sve, a imam i te kako za šta.U mojoj fazi svetskog putnika iz svih nevolja me je izvukao - nije dopustio da mi se išta loše desi na putovanjima, a obišla sam sve kontinente osim Australije (i Antarktika).Bilo je toliko opcija da mi se nešto desi, da nešto pođe "wrong", a on me je sačuvao.*"Hvala Ti!" - izgovorim glasno, pa mi on namigne, izađe iz svoje stroge uloge svevidećeg mudraca obasjan kineskim šarenim lampicama tek okićenog doma.Čini mi se da ćemo se u inat svemu dobro provesti - slavljenik i ja.*Juče, bio je petak, kinula sam - brat bratu - minimum 842 puta.Pokidala sam se od kijanja.Čitala sam tekstove o tome kakav vazduh NE bi smeli da dišemo, a nemamo drugu opciju - pa ga dišemo.I nešto mi mnogo smeta u tom vazduhu pošto sam iskijala deo mozga i pleksusa, a ja sam jako alergična i na bilje (delikatne mace kada lipe cvatu i agresivnu ambroziju), a kamoli na kompleksna hemijska jedinjenja.*I onda čovek mora da se zapita - a jel ovi što su zaduženi za vazduh žive u nekoj drugoj dimenziji?Ili, pak, imaju hiperbarične komore na gajbi, neko im iz narko klanova diluje povoljno oksigeno-terapiju za pod jezik kao LSD sličice, vuku bocu kiseonika sa sobom - o čemu se jebeno radi?Šta dišu njihova deca, DNK rođaci, ljudi koje vole?!? Jel i oni imaju neki "VIP kisik" preko SNS veze?WTF! - skraćeno jezikom digitalne ere.*Izvinite za psovku.Trudim se da u životu ne psujem.Uvek sam bila protiv psovanja.Kao mala, opominjala sam odrasle da NE psuju.Posle su došli vršnjaci, pa, kao ajde i ja tu i tamo da ubacim neku psovku. Sočnu.Mada, priznajem, najviše sam volela da psujem na papiru dok sam pisala za "Plejboj".A sada mi se tu i tamo omakne, kao u ovom slučaju.Uvek kada vidim nekog predstavnika vlasti ili pročitam izveštaj o nekom njihovom zlodelu - a ima ih - što bi Svetlana rekla - "u minuti sto, sto - to Miki to" - počnem da psujem i mnogo sam zgrožena što me na to teraju, ali ne mogu da odolim.Postajem krvoločna - to izazivaju u meni jer nas truju.Otrovali su nas na svakom nivou postojanja, od metafizike do bejzika - zemlje, vode i vazduha.Tako da NE čudi što izgovaram ružne reči i sanjam košmare.*Kada sam za potrebe "Luna parka" snimala Dobricu iz inicijative "Ne davimo Beograd" - pitala sam ga koja je najveća borba koju ćemo voditi 2021.Rekao je - "Vazduh. Borba za vazduh".I to je tako tačno.To će biti finalni fajt.Možda će neke druge zemlje morati da promene sistem i vlade zajedno sa njim jer neće imati vode ili zato što će planeta istovremeno podivljati od bola na više mesta pa lokalni stanovnici neće znati šta pre da spasavaju, a mi ćemo, eto, ovde voditi bazičnu bitku za disanje i možda ćemo se tako rešiti ove bede i ovog sistema koji je metastazirao - truo je i raspada se pred našim očima u LIVE-u.*Dok hara ova planetarna pošast - virus koji napada krv i pluća i svakodnevno dišemo na škrge pod maskama - oni piče teške metale u vazduh i spušta nam se magla otrova nad glavama i nikoga nije briga za to i niko nije odgovoran i niko ne haje - svi pristajemo.Jer ćutanje je kažu znak odobravanja, što je najčešća odbrana silovatelja u retkim sudskim postupcima.I sve dok ćutimo - ova država će živeti u atmosferi Londona u eri Džeka Trboseka.Padamo jedan po jedan kao da neko igra "Podmornice" sa našim životima.Osakatili su šume i gradske drvorede da im skor bude bolji.*Sve u svemu, gledam Nikolu jer danas je njegov dan - molim od njega podršku, pa mi pogled skrene na debelog nasmejanog Budu koji mi poručuje da dišem duboko, pa ga ja onda pitam - a šta tačno da udahnem, pa zadržim disanje na nekoliko sekundi.Čini mi se da ronim kroz ovaj život - na dah.Pošto nam je uskraćeno pravo na dubok u(z)dah.A dokle će to tako biti - neki glas iz kosmosa mi šapuće - "Sve dok tako dopuštate."*Pa, evo Deda Mraze da počnem da ti pišem pismo, sad na ovom mestu - "Molim te stavi nam pod jelku snage da prodišemo, punim plućima i da se urazumimo i da se oslobodimo NEljudi bez savesti, a na odgovornim mestima - onih koji ujutru pročitaju parametre da je vazduh po nas ljude od krvi i mesa opasan po život, a oni odluče da nas ulože i rizikuju za svoju finansijsku i svaku drugu dobit kao pijune i ništa NE (u)čine da se situacija promeni.*Jednom sam upoznala jednog doista strašnog čoveka.Bio je iz Bora.Moj zadatak je bio da ga snimam po Parizu jer je osvojio kao nagradu posetu tom gradu i muzeju Luvru, a realno nije zaslužio - desilo mu se.Osim što je bio ekstremni rasista i homofob - ispričao je, bez blama i svesti o tome šta govori glasno - kako on u svom zagađenom gradu, kada vidi maglu sabajle - prvo pošalje svoju ženu na terasu - "Pa ako joj puknu najlon čarapke, ja ne izlazim, znači mnogo je zagađeno."Najlon čarape su nam popucale. Žice otišle. Šavovi se raspali.Vreme je za provetravanje, ozbiljni detoks naše svakodnevice.*A kako ste vi ovih dana? Imate li vazDuha? Ili i vi ronite na dah?Komentari su omogućeni - čitamo se.I #BeSafe - i čuvajmo se jer na nas niko ne pazi, jednostavno NE haju.