Piše Luna Lu: Poziv na Garbo šetnju

Ovih dana bindžovanje "Dece zla". Tvitovi na temu loga pošte. Sve u svemu - zaključak glasi: "Pošta - košta." Traži se i karta za "Edipa". I, minut ćutanja za Žarka. Lauše, od veličanstvenog Baal-a do zauvek. Poslednji pozdrav I tako nam curi novembar kroz prste.

U šetnji čovek može svašta da doživi i spozna, kako o sebi tako i o svetu u kome boravi, manje više – turistički.

A posebno kada ide nepoznatim rutama, kao kada naglo skrene u ulicu kojom nikad prošao nije.

Kada si početnik u šetanju, prvo ti je mnogo čudno što nemaš cilj.

Naviknut si ili izdresiran da uvek krećeš da bi negde stigao.

Poredak je ulio olovnu misao u glavu da su lutanja – gubljenje vremena, a ne investicija u lociranje sebe.

*

U mašini svakodnevice, kada pođeš na vreme, tada je korak – siguran u sebe.

Ali, tada obično ostaviš i lufta da nešto završiš usput.

Opcija 2. – u histeriji. Jer – kasni se.

Tada se često zaboravi nešto, moguće i glava.

U oba slučaja – putanja je pravolinijska.

Linearna montaža životnih situacija. Od tačke A do tačke B.

Kao što je Magi pevala – „Kada krenem ka, da se nađem sa…“

*

Selidbom u nepoznati kraj grada i uz psa – sasvim slučajno sam uhvatila sebe da počinjem ozbiljno i temeljno da uživam u lutanju.

Na dan, jednu šetnju šetam ja psa. Drugu šetnju šeta on mene.

U ovom slučaju montaža misli u glavi podrazumeva „jump“ kadrove, flešbekove, epifanije i mikro halucinacije.

Nisam do ovog zrelog doba uopšte bila tip šetača. Više sam letela u nevidljivom svemirskom brodu tamo – vamo.

Veliku ulogu je imalo i to da sam bila na štiklama sa veoma ispunjenim rokovnikom obaveza. Ili pak bejah u društvu te su predeli i krajevi kroz koje smo prolazili više bili scenografija u kojoj se radnja dešava.

Jedino slično bezrazložnoj promenadi beše safari na grafite – ali je i tada ta šetnja imala za cilj da se arhiviraju slova po zidovima. Dakle, bilo je sa predumišljajem.

*

Ali, sada kada vrtim ceo taj film zvani „Žitije jedne Šindivile“ dolazim do zaključka da ipak bejah veoma zaintrigirana pričama o šetačima.

Dva najpoznatija u mom čovečanstvu su Greta Garbo i Srđan Valjarević.

Uz Srđanove knjige hodaš sa njim, a Greta je poseban slučaj.

I to kakav. Saga za više sezona.

Međutim, „slučaj Garbo“ kao da je zapečaćen žigom stroge tajne, kao da je neko naložio da se ta žena sistematski zaboravi. Možda zato što je opako subverzivna za eru kada se ljudi stimulišu algoritmima i socijalnim kartama da njihov život postane javan i da ga što više ogoljavaju i stavljaju na izvolite jer ga je tako lakše kontrolisati. A Greta nam ukazuje da postoje ljudi koji će sve učiniti da povrate svoju privatnost.

*

Najpoznatija filmska diva na svetu u dobrom delu dvadesetog veka. Ilustracija pojma „fotogenij“. Studentima maksilofacijalne hirurgije navođena kao primer savršenih viličnih kostiju. E, to lice je poželelo da postane N.N lice. Jane Doe.

Na vrhuncu slave napušta Holivud i nestaje.

Posle nje je to učinila i Brižit Bardo, ali ne toliko drastično. B.B je pisala i memoare i svoj život posvetila životinjama zbog kojih je izlazila pred kamere. A Garbo se diskonektovala od svega i svih. Bez objašnjenja. Pokidala je veze i povukla se u takoreći samostanski život na jednoj adresi na Menhetnu.

*

Greta tada postaje jedan od mitova Njujorka. Svakom je moglo da se učini da ju je sreo jer Garbo je svaki dan šetala, svaki dan drugim ulicama i pravcima.

Zahvaljujući jedinom čoveku koji nikada nije odustao u nadi da će mu otvoriti dušu znamo bar nešto. Taj Paparaco će kasnije objasniti da je ona godinama išla u lov na svoju omiljenu nijansu karmina. Taj ruž je davno prestao da se proizvodi i kada je kozmetička kuća ponudila da ga njoj u čast ponovo proizvede – ona je odbila.

Pošto je to procurilo u javnost neko vreme je nestala, a kada se ponovo pojavila u šetnji – više niko nije znao šta je novi razlog njenog lutanja.

I mislim tako dok hodam kako je sve bolje razumem – cilj je u opštem haosu naći mir.

Tu neku – „Alef“ tačku postojanja.

A da li ste vi sa šetnjom na Ti? Kada je poslednji put šetanje bilo bez cilja osim da se razbistre misli i čuje srce koje kuca jer – tu je.