Subota. Otvorila se radnja na ćošku Strahinjića Bana. Butiga za kuću. Dekorativa gotiva. Sve ti treba, a realno ništa ti ne treba.

*

Neverovatan izazov – mamipare vrhunske, uvoz iz Španije.

Totalno mi se cepa ličnost – „Da li sam asketa ili hedonista?“

Da li mi (ne) trebaju podmetači Frida Kalo ili jastuci sa printom Odri iz „Doručka kod Tifanija“ koja duva balon od roza žvakaće gume.

Takav balon može da napravi realno samo dupla „Bazzooka“.

A ko bi odoleo Holi Golajtli sa balunom od Bazuke?

*

Koliko je glupo planirati futur pokazuje mi ova godina svaki dan pomalo – godina „Korone“.

Kažu neki – „Ti planiraj, a Kosmos ti se smeje.“

Bukvalno se ovaplotila ta izreka – neke zamišljene reči – postale su stvarne.

Abrakadabra efekat.

*

Davno sam gledala na palićkom Filmskom festivalu belgijski film gde je Bog jedan džangrizav tip iz solitera u prljavom bade mantilu.

Veoma sličan njemu, pojavljuje se Bog i u jednoj priči Ante Tomića.

Ne znam da li su se dogovarali, mislim da nisu – ali, eto imaju slične vizije o Bogu, kao nekom koga je smorilo da ljudi žive smrtne grehove u svetu koji su sami kreirali vadeći se na njega, a pritom ga stalno cimaju za pomoć.

Zato je u oba ova nezavisna slučaja – džangrizav.

*

Po ovome što mi se dešava ovih dana pomislila bih da uz što vazda ustaje na levu nogu – Bog – ima i neviđeni smisao za neslane šale.

*

Dogovorila sam se sa svojim drugom Medžikom da idemo večeras, u subotu, da gledamo „Jedini izlaz“ – ali, desilo se 100 neverovatnih čuda i nismo odgledali taj film.

Tako je ispalo – od velikih planova – na kraju ništa.

Kao kad u 20.veku razvijete film iz „Idiota“ – a ono ništa.

Sve sami ćorci.

Film propao – džaba ste pozirali.

Džaba loženje.

*

Pravila sam intervju za „Luna park“ sa režiserom filma i serije „Jedini izlaz“ – Darkom Nikolićem i delom ekipe.

Jedino što nisam otkrila gledaocima i znam više od običnog posetioca bioskopa jeste da sam odslušala hit pravljen za seriju i film.

Numeru kao da peva Vesna Zmijanac – osamdesetih.

Muziku je uradio – Skaj Vikler.

A lik koji tumači Danica Maksimović peva budući megahit na srebrnom platnu.

To me je baš zaintrigiralo.

*

I zaista je važno da domaća serija i film imaju hit.

Od „Vratiće se rode“ – Bajage i Loše do „Nesanice“ iz „Ivkove slave“.

A da ne spominjem „Udade se Jagodo“ – iz „Senki nad Balkanom“ ili iz filma „Guča“ megahit – „Suknjica“.

Ovom prilikom neću spominjati audio klasike SFRJ filmske industrije – tipa „Sok od šljiva“.

A znate i ono kad je Vlada Divljan napravio kafanski megahit za potrebe filma – „Šest dana juna“ – „Ja je zovem meni da se vrati.“

*

Želela sam da pišem o „Jedinom izlazu“, ali toliko sam puta planirala nešto prethodnih „Korona“ godinu dana i taj plan se izjalovio da sam naučila da živim – dan po dan.

Maksimum planiranja – u vreme ručka – osmisliti večeru.

*

Pre „kovida“ bi me možda jako uznemirio izostanak odlaska u bioskop da gledam film o kome planiram kolumnu, a sada posle ovog iskustva – imam plan B.

No sikiriki, samo da smo svi živi i zdravi – planovi su tu da se otkazuju.

*

Danas, subota je i Kortni Lav me podseća da je Kurtu (Kobejnu) rođendan.

Sa njim imam baš čudnu sponu.

Pojavio se u ključnom momentu rasula SFRJ tamo negde iz Sijetla.

Obožavali smo njegovo delo i bili smo grandž – nema šta.

Na kraju te balade – njegovo telo nađeno je na isti dan kada mi je saopšteno da mi je tata umro.

Taj dan su još planeticu napustili Dada Vujasinović i Pablo Pikaso.

Haos.

Da su postojale društvene mreže – ne bi znali koga pre da ožale.

Srce da ti pukne.

*

Osmi dan aprila 1994. – crn dan.

*

Evo nas u godini 2021. – i dalje se ne zna ko je ubio Dadu.

To je još jedna pride tabu tema ovog društva.

Nikada razjašnjeno ubistvo jedne novinarke.

*

Kortni me je podsetila na Kurta i sa zadovoljstvom sam guglala njega i njegove citate.

O koliko su samo primenjivi na ovu godinu i na ovu eru.

Kurt ne može da izađe iz mode – „ever never“ – grandž – „4ever“!

*

– „Radije neka me mrze zbog onog što jesam, nego da me vole zbog onog što nisam.“

– „Sunca nema, ali svetlost je tu.“

– „Dužnost mladih je da obelodane korupciju.“

– „Prijatelj je ništa više od neprijatelja koga poznaješ.“

– „Najgori zločin je lažirati (fejkovati).“

– „Pre nego što iskažeš svoje mišljenje – saznaj sve odgovore.“

*

I znate šta je neverovatno – Kurt iz 20.veka imao bi fantastičnog sagovornika u novo-izabranom patrijarhu Porfiriju u 21.veku.

*

Petak sam provela deset sati slušajući razne nastupe i intervjue novog patrijarha – sve što sam mogla da nađem na mreži.

Nisam znala ništa o njemu osim nekih šturih – opštih informacija.

Ali, pažljivo ga slušajući – shvatila sam da je to jedan mudar čovek, koji je godinama imao posla sa narkomanima – ljudima obolelim od bolesti zavisnosti, veoma teškim (duševnim) bolesnicima.

Jako poštujem sve spiritualne učitelje koji su se puni razumevanja i otvorenog uma uhvatili ukoštac sa ljudima koji ih uvlače u svoju crnu rupu očaja i manipulacija.

Ti ljudi imaju razumevanje veličine kosmosa i strpljenje zaista Bogom darivano.

Uz to – novi patrijarh je i diplomata, vrsni, čovek koji insisitira da se prvo ljudi udome, pa onda hramovi obnove – razume ambiciju i veoma je jak igrač u ovoj jako zeznutoj i neizvesnoj partiji međunarodnih odnosa u osvit ekonomske krize i ekološke katastrofe dok pandemija reorganizuje snage na geopolitičkoj mapi.

*

Kurt i Porfirije bi mogli da imaju jedan tako zanimljiv razgovor – žao mi je što se to nikad neće desiti, ali ove nedelje jasno mogu da skiciram neki sinopsis imaginarnog TV dijaloga u svojoj glavi.

Drago mi je da poglavar Srpske pravoslavne crkve poznaje na primer strukturu ličnosti Kurta Kobeina i ima razumevanje za njega jer to znači da bi imao i za svakog od nas – ranjivog, oštećenog, diskvalifikovanog, u bolu i patnji.

Meni je važno da na tom mestu bude neko ko ima empatiju i ko zna kako je biti nesnađen u ovom brutalnom i nemilosrdnom vremenu gde je čovek često čoveku vuk, radi ega sopstvenog spreman da onog prekoputa izjede u jednom zalogaju.

*

Sve u svemu – mnogo mi je drago što naš novi patrijarh ima iskustva sa ljudima obolelim od bolesti zavisnosti jer „svemoćni i svevideći vođa“ pati od možda neizlečive zavisnosti od igara moći, možda patrijarh bude jači od njegovih mahnitih manipulacija i ambiciozniji u mudrosti da ga satera u ćošak i pusti nas da odahnemo bar na tren.

*

Ima ta scena u Kolarčevoj gde patrijarh Pavle stoji pred kordonom, u zimi i ledu, na čelu naroda ispred policije.

To je meni jedna od ključnih scena devedesetih.

Jedna od slika koja će činiti retrospektivu mog života, a pre njega na minusu prima-balerina Sonja Vukićević kao Medeja deli ruže partijskoj vojsci – kakva grčka tragedija – indeed.

Luda vremena dolaze treba neko posle Medeje da stane ispred, ponovo – da tragedija bude veća.

*

Neka nam je i Bog od pomoći.

Molim onog u šlafroku, džangrizavog iz solitera da se malo iscima oko nas.

Pomoć nam je neophodna.

*

I #BeSafe – Vrbopuc nam stiže u susret – ludilu, čini se kraja nema – zar ne.