"Pokaži nasilniku zube, bre!" - ukljućila se gledateljka Fleke i dodala - "I, to što je brisao polni organ tuđim peškirom - problem nije!". Ma, nije - potvrđuje ružičasta vedeta. "A, to što ti se unosio u lice - moraš da prevaziđeš!". Voditeljka sa perikom i dalje usmerava žrtvu nasilja. "Rešila si se njega - nema ga na ekranu! Sad si super!" Gledateljka je ispravlja - "Nije ona rešila problem." U zemlji FEMICID-a, TV sa nacionalnom frekvencijom gazi do koske. Javljaju se botovi (ko) ludi. "Zadruga" neće ukinuti biti (n)ikada. NE daju gledaoci.
Desilo se čudo.
Dokumentarni film „Bajka bespovratnog vremena“ posle osam godina ugledao je bisokopski mrak.
Dogodila se premijera.
Saga o istoriji beogradskog klabinga od 1967. do 2001. u trajanju od 2 + kusur sata i više od 100 svedoka – ostavila nas je pod snažnim utiskom, a neke je i razbila u komade.
Razmotao nam se život pred očima – odrastanje i mladost u brutalnim istorijskim neprilikama.
Dugometražno svedočenje o entuzijazmu, talentu, nadi, naivnosti i ubeđenju da smo dostojni da živimo kao „sav normalan svet“.
*
Autor Pavle Terzić zaslužuje posebnu medalju za upornost i snagu volje.
Dečko je bio student kada je započeo građenje ove priče i nije odustao, a imao je toliko prilika da napusti ovaj „Skadar na Bojani“ od projekta.
Osam godina kasnije, mladi čovek može da bude ponosan – ostavio je jedinstvenu sociološku, kulturološku i antropološku studiju o muzici i buntu.
I nije slučajno Kosmos namestio da premijera bude održana između dva protesta „Srbija protiv nasilja“. Jer „Bajka bespovratnog vremena“ je svedočenje o borbi za osvajanje slobode i tragični podsetnik koliko je od 5. bio važniji 6. oktobar.
*
Rešili smo se diktatora koji nam je upropastio živote i naivno poverovali kako je to dovoljno da zaslužimo društvo u kome će vladati socijalna pravda, empatija i solidarnost.
Naivni, sluđeni i umorni nismo videli da su nas odmah uvalili u tranziciju.
Miks ElDorado pravila nekog pervertiranog oblika kapitalizma i sumnjivih investitora koji su se ugradili u korumpirani i nakaradni sistem i evo nas danas tu smo gde smo.
Te noći u Barutani sa poslednjim kadrovima „Bajke“ – desila mi se EUREKA.
Shvatila sam dvadeset dve godine kasnije da nismo imali šanse – preigrani smo.
Jezikom basne – pojeo vuk magarca.
*
Kada neko objektivan poslaže sve okolnosti i tvog života na istorijski tajmlajn shvatiš mnoge stvari kojih nisi bio svestan jer ti si samo živeo svoj život, radio najbolje što si mogao i držao se na nogama – plešući si sanjao velike snove i živeo od ideala i zezanja.
Cilj je bio zaustaviti rat, stradanja i rešiti se bede.
Sačuvati zdrav razUM i slušati i stvarati bolju elektronsku muziku od pola Evrope.
Verovali smo da smo slobodu osvojili i da je to gotova stvar – ne shvatajući da se ona mora čuvati, osigurati i negovati.
Ni za tren je ne ostaviti samu, bez sigurnosnih alarma.
Ne podrazumevati je, ni u snu, a kamoli na javi.
Ne postoji 250 grama ili pola tone slobode – slobodu ili imaš ili nemaš.
*
Mi nismo imali slobodu kretanja i izbora – bili smo hermetički zatvoreni u grotlo građanskog rata sa ekipom koja nas je dovela do toga da budemo i bombardovani – zato je prioritet bio da bude „gotovo“.
Ovo sve što se dešava od maja 2023. je pored za slobodu – borba za pravdu i istinu.
Ima puno zajedničkog sa svim što se dešavalo nekada davno u „Bajci“, ali je ovo fenomen i sam za sebe.
Autentični bunt nastao u sasvim novom veku – povodi su drugačiji.
Zahtevi i ciljevi se tiču ovog istorijskog trenutka.
Duboko verujem da ga ne treba opterećivati frustracijama i mračenjima.
Okej su tu i tamo neki mudri saveti, podrška od sveg srca – ali ga ne inficirati pesimizmom.
*
Zapamtila sam rečenicu jedne devojke koja je objasnila da su mladi sada na protestima jer su deca razočaranih roditelja koji su ih učili da gledaju sebe i da su fokusirani samo na svoje ciljeve i ambicije – da se od društvenog angažovanja niko nije hleba najeo.
Međutim, oni su ipak tu.
Odlučili su da ne poslušaju roditelje i da se bore za bolje društvo i svoje mesto u njemu.
Na nama starijima je da im čuvamo leđa i punimo jedra.
Život će već naći načina da ih usidri.
Jedino što mi je baš čudno jeste da se saundtrak bunta bazira na muzičkim junacima iz prošlosti – klasicima „revolucija i demonstracija“.
Volela bih da čujem zvuk i glas novih muzičkih aktera.
Šta bi bilo da se zabrani govor – o čemu bi pevali?
BONUS VIDEO: Šta bi bilo, kad bi bilo – Karlo Zagorac, Luna Lu