Piše Luna Lu: Kada konji jašu ljude

U apoteci - opljačka me mladić. Ne, nije imao pištolj - samo mi je prodao lek. Bol se zaista ne isplati. Glavobolja je prošla. Sada mogu utrnulih misli da gledam šta ove nedelje Predsednik vadi iz potrošačke korpe. Jedva čekam da pređe na otvaranje Kinder jaja. E, taj suspens će tek lepiti gledaoce za ekran. Živela hipnoza!

Čestitke senzaciji „Buč Kesidi“ na furioznom osvajanju stadiona „Taš“.

Čestitku pišem i Kralju Čačka na zbirci – „Zemlja nije moj dom“.

Kratak insert glasi:

„Ovde kvarna je smrt, kvarna laž – tri zrnca istine, znaj, život sačuvaće tvoj.“

Poezija je jako važna, prečicom udara u pleksus.

*

Nekada davno, postojao je niz grafita sa mislećim Mopsom pod imenom Joda.

Na jednom je pisalo – „Ogooglali“.

I preispitujem se ovih dana, baš – da li sam utrnula ili oguglala?

Moguće da sam i konsternirana kao onaj Žabac pred reflektorima ili se pravim mrtva jer je besan Medved ispred mene.

Ali, ovih dana ne mogu da slušam niti gledam vesti – ni u prolazu – ne mogu da podnesem više ni ton ni boju glasa nijednog aktera političke scene.

Ne zanimaju me ni kolone ni preigravanja ni parizeri.

Naročito, ta reč na p. Tu sam i p – pukla.

*

Serijal „Potrošačka korpa“ me ostavlja bez teksta.

Koliko se oni samo keze nama u lice.

Vuku za nos. Burgijaju razum.

Što bi mladi rekli – „sprdaju“ nas na angro.

Toliko samopoštovanja ipak imam u šteku tako da – TV na OF, na neko vreme.

Jer jedino što mogu da promenim sam samo ja i moj odnos prema celom ovom tragi-komičnom igrokazu.

*

Potrebno mi je neko vreme da se presaberem i reorganizujem.

I da se skoncentrišem na ljude koji stvaraju obloge za dušu – u inat i uprkos svemu.

Frustracije ovog zrela leta ne delim naokolo – pokušaću da delim čestitke i komplimente.

I šakom i kapom – podrške od srca.

Jer „podrška je važna – podrška se traži.“

Baš kako poručuju „Jarboli“ u istoimenoj pesmi o vremenu kada konji jašu ljude.

Kome nije jasno u kakvom smo mi živom blatu u ovom Kartelu – ja sigurno nisam ta koja će ga prosvetliti.

Ali, zato mogu stimulisati ljude na lepo i plemenito – pre svega zbog sopstvenog mentalnog zdravlja.

Manifest pišem ovog zrelog leta i početka jeseni – tog proleća za iskusne.

*

Pravo da vam kažem, otrovalo me je loženje od maja do pre neki dan kako samo što se nije sve promenilo.

Ćorak i šipak – dva „brata“.

Ili što bi rekao Cane Kurbla u kultnoj sagi „Otpisani“:

„Op cvrc gevezen zajn“.

Nesposobni da povedu igru na svom terenu politički protivnici vladajućeg režima uspeli su sebi da daju niz autogolova.

Ali, neka bar su skinuli sopstvene maske i pokazali nam pojedinačno i kolektivno šta su im namere – koja im je snaga, a koja slabost njihovih taktika.

Što se mene tiče, vidimo se u finalu – ako do izbora ikada dođe, a sada koncentracija na neke divne ljude vredne pažnje.

*

Nastavljam sa svojeručno krasnopisom ispisanim čestitkama – svaka čast Jasni i Mikiju na proizvodima od jezgra koštice šljive. Od pomada do brašna. I svim malim porodičnim manufakturama koji nešto proizvode u gotovo nemogućim uslovima.

Baka Ognjenoj aplauz za jaja čije je žumance narandžasto – kokoške na travi su srećne i to je očigledno.

Ovacije ekipi pet šopa na obali Dunava koja svakodnevno sa živcima poput čelika sluša „kučkare“ i „mačkare“ i sve priče iz Nepričave.

Teše, hvale, hrabre svaki radni dan – uključujući i vikend.

Mirjani Karanović dubok naklon za njenu Marlenu Ditrih.

Ivani Davidović divljenje za snagu da „disciplinu“ širi i u Skolju.

Mladenu Đorđeviću čestitke za svetsku premijeru filma „Radnička klasa ide u pakao“ u Torontu.

*

Bepi čestitke na njenoj „Nebeskoj mehanici“, a lepotici iz „Amana“ na ćošku jer uvek ima osmeh na licu.

Nemam pojma odakle joj, ali ona se smeši i smeši.

Rođena je sa njim, tim iskrenim osmehom koji pobeđuje svu nervozu „potrošača“, a nervoza je velika. No, ona na te tenzije reaguje tako što raširi osmeh i obasja celu radnju i sve se smiri.

Svim pozorištima želim da Talija bude na njihovoj strani u novoj sezoni. Neka budu pune pozorišne sale i svakom po katarza na izlazu.

I, posebno „bravo“ za jednog Slobu koji je sačuvao „Bon za čudo“ iz edicije „Žudnja za životom“ grupe ŠKART.
Neophodan nam je sad taj bon. Baš kao i čudo.