Na koliko tačno načina može da se opiše vrućina. Daću doprinos još jednim pokušajem.
Ventilator, profi – vrti vazduh u krug, a čuje se kao mlaznjak. Ali, radi posao.
Trivija glasi – bez ventilatora Keti Hilton ne može da zaspi. Zato ga keva od Paris i Niki vucara svuda sa sobom. Doduše privatnim avionom. A ovaj moj – em hladi em imaš osećaj da si u avionu i to kod motora. U snovima se naputovah, onoliko.
Čudom da se načudim šta se sve dešava na polju prirode i društva između dva ponedeljka u usijanom julu.
Utisaka puna glava.
A vrelina betona i tu glavu čini prostranom vanglom u kojoj su misli tučene kao belance koje se pretvara u šlag.
Pas pubertetlija se zaljubio – gone ga hormoni kao demoni – stalno bi bio ispred kapije neodoljive Lolite.
Juri sopstveni rep i ne zna šta bi sa sobom.
Takoreći ljubavni „jadi mladog Vertera“, u fulu.
*
E, moj Oćo – život u narko kartelu je zeznuta stvar.
Osećaj da smo taoci kriminalnog genga sada je kristalno jasan, a kako ćemo se iskobeljati – nemam pojma.
Ostaje nam da verujemo u „Neočekivanu silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar.“
Toliko je toga „Deus ex machina“ rešila u antičkim tragedijama – valjda će pomoći i u ovom našem rasulu.
*
Prvo letovanje na Čarobnom bregu u Zemunu prošlo je za tren oka.
Nekoliko spuštanja na Dunav i mnogo kuliranja u hacijendama u komšiluku Voćnjaka.
Kajsije se beru.
Sočne su, slatke, pucaju od soka koji curi na bradu.
Neprskane. Organske, a nisu sa Jovanjice.
Uz njih ide i ćaskanje o tekućim temama.
Kada bi nas slušao neko sa strane zvučalo bi kao da prepričavamo zaplete u novoj sezoni serije „Narkos“.
Da nije u stvarnosti stvarno bila bi čista naučna fanstastika.
*
Tamo neki scenarista – baš se zaigrao.
Kada ono – međutim.
Sve je baš tako – mafija ima svoju državu i mi statiramo u njihovom igrokazu.
Vlasnici smo stanarskog prava u Čistilištu.
Zemunci su autohtona vrsta.
I život u kartelu im je vrlo dobro poznat. Imaju to iskustvo u nogama.
I još uvek se vrlo dobro sećaju terora pripadnika „Zemunskog klana“.
Mnogi su išli sa njima u škole i gimnazije pa svedoče kakvo im je bilo odrastanje i kako je sve počelo devedesetih.
A neki znaju i ravojni put Žeksa – Vili Vonke – danas vlasnika „ružičaste“ fabrike horora i gazde privatnog ZOO vrta u kome obitavaju ljudi pod prismotrom 24 sata 7 dana nedeljno – sa pauzama za krečenje tokom leta.
Sećaju se gimnazijalca Željka iz suturena, mršavog, vazda vuče gitaru – „duvadžije i padavičara“ – kako se tad govorilo za omladince koji su sanjali da imaju bend i žive tzv. rokenrol san.
*
U tom premotavanju prošlosti i uzroka kako nam se ta ekipa dogodila shvatam da svi oni imaju nekoliko stvari koje ih povezuju – beskrupuloznost, komplekse iz rane mladosti i apsolutno odsustvo smisla za humor.
Šarm na nuli, a na milion alavost.
Odsustvo stida, srama i savesti, a prisustvo hiljade kvadrata, vlasništva nad praonicama novca i žive love koja se uliva od prodaje gudre i oružja.
Prostitucija i seks trafiking su verovatno delatnosti koje se rade iz hobija. Side job.
*
I tako dođemo do tog zaključka u našim razgovorima pod drvećem kajsije i onda zaćutimo i zagledamo se u jednu tačku.
Odzvanja Kostraktin glas i pitanje – „I, šta ćemo sad!?“
Tu tišinu u kojoj se odigrava introspekcija svakog sagovornika – Ćehov je nazivao „Tihi anđeo je proleteo“.
Kada ispratimo njegov let, razgovor se nastavlja o našim malim, a tako velikim životima.
O tome ko će prvi da zapali roštilj kada toplotni talas prođe, da li će se Oćo odljubiti od Lolite i kada će se čamac konačno izvesti na vodu, pa da posetim svoj rodni kraj Dorćol rečnim putem. „Gospođa“ da stigne u svoje selo u velikom stilu, da bivši susedi ne mogu čudom da se načude.
*
S obzirom da će narednih godinu dana da rade Glavnu ulicu – osećam se prilično odsečena od sveta. Tako da zaista maštam o tome da postoji rečni taksi.
Kakva bi to uživancija bila.
Jer vožnja u sistemu gradskog prevoza gistro gradonačelnika nije nikakva zabava – izjeda nervni sistem.
Aplikacija će pre da locira Atlantidu nego željeni broj autobusa.
A i dosta je čudno zašto bi Javno preduzeće želelo da se poveže sa fejsbukom građana i šta će oni uopšte raditi sa svim tim našim ličnim podacima.
Pitanje neka ostane otvoreno – ako neko zna odgovor neka javi. Promptno.