4
Naručila sam danas jednu kafu na Šetalištu pet Danica za tebe, onu koju nikada više nećemo popiti zajedno.
A planirali smo da kafenišemo već za desetak dana, u mom i odnedavno tvom Herceg Novom, gradu u kome si, širok kao padine tvog Zlatibora, pronašao „ono nešto“ u čemu je trebalo da svakodnevno uživaš već za koju godinu.
Sreli smo se pre 15-ak godina u Blicu, ti iskusni, smireni, mudri urednik i ja, balavica koja je išla na raketni pogon. Uvek si znao da „ishendluješ“ svakoga od nas, da nam na lep i nimalo uvredljiv način saopštiš kada se ponašamo kao kreteni, da se strpljivo smeškaš kad ispaljujemo šale na tvoj račun na kolegijumu, čak i kad nisu bile smešne, da upozoriš kada jurimo u pogrešnom pravcu, i da se iskreno raduješ svakom i svačijem uspehu, i svakoj maloj i velikoj eventualnosti koju život nanese na naše skromne, krhke i povazdan promenljive obale.
Našu si obalu napustio prebrzo i prerano. Ne mogu da poverujem da više nikada nećeš proći pored mene i javiti mi se, u punoj jutarnjoj opremi, opasan šeširićem i „rej bankama“, da se nećemo videti na sladoledu u Herceg Novom, da nećemo voditi tvog i mog sina zajedno na jedrenje, da više nikad nećemo pričati sat vremena o Mirku Kovaču, da te onaj gore oteo, najviše Maksimu, Tijani i Zori, a pomalo i svakom od nas, jedan komadić ljudskosti i, što bi Ratko rekao – pravog viteštva, koji će nam zauvek nedostajati.
Mnogi su ispisali predivne redove o tome kakav si bio profesionalac, ali je mnogo važnije to što si bio divan čovek, muž, otac, kum, prijatelj i kolega. Toliko si mnogo davao, koliko ne bi stalo ni u tri nečija tuđa života.
Putuj, kapetane duge plovidbe, imaš na šta biti ponosan.
BONUS VIDEO Olja Bećković o Stojanu Drčeliću
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
