Piše Ivan Mrđen: Vidimo se u „Slaviji“

Danas je "Ježevdan", slava srpske satire. Pre 89 godina, petog januara 1935. izašao je prvi broj "Ošišanog ježa", koji je na naslovnoj strani imao tekst pod naslovom "Uredba o krojenju, nošenju i skidanju kape".

Iz koga prepisujem nekoliko članova: “Pojavljivanje gologlavih na ulici zabranjuje se u interesu domaće industrije kapa. Kome od građana slučajno fali kapa skrojiće mu je i bez naročite molbe oni koji i inače kroje kapu svima od reda; Onaj koji se požali da su mu je tesno skrojili biće od stranih naročitih stručnjaka ošišan do gole kože, kako bi mu kapa ugodinije pala na uši.”

I još: “Kapa su nosi uglavnom na glavi, a u Zemunu i u ruci; Obični građani nose kapu po pravilu na sredini glave. Članovi vladajuće većine mogu da nakrive kapu, ali samo na desnu stranu; Pravo nošenja cilindra uživaju gospoda ministri, viši činovnici, direktori banaka i dželati; Sa šubare se može preći direktno na cilindar putem narodnog poverenja.”

* * *

O ovima što nam danas kroje kapu dosta toga će imati da kažu “ježevci” tokom tradicionalne priredbe na Tucindan u pozorištu “Slavija” (ko ne zna, adresa je Svetog Save 16). Program koji počinje u 20 časova vodiće glumica Jelena Mila, a kao učesnici su najavljeni Radivoje Bojičić, Dragan Hamović, Vanja Bulić, Ninus Nestorović, Ana Bošković, Dragutin Minić Karlo, Ranko Pivljanin, Jasmina Bukva, Nebojša Redžić, Šimon A. Đarmati, Ljubomir Ilić, Dušica Milanović Marika, Ivan Mrđen, Veljko Pajović i Zoran Nikolić Zozon.

Uz naznaku da je “ulaz slobodan, a izlaz kako vam volja”, ide i podsećanje da je u prodaji novi trobroj “Ježa”. Iz koga prepisujem nekoliko aforizama nekih od najavljenih govornika:

“Najjeftiniji su mrtvi glasači. Ne trebaju im ni sto evra, ni parizer.” (Dragutin Minić Karlo); “Ljudi u Srbiji šaputanjem više ne izražavaju svoja ljubavna osećanja, već politička.” (Ninus Nestorović); “Izmišljenu istnu saopštava samo predsednik. Nema poverenja u saradnike.” (Ljubomir Ilić)…

Na tu temu je i jedan legendarnog “Laleta” Bojičića, glavnog krivca što “Jež” i dalje ne samo izlazi, već proslavja i rođendane: “Dragi gledaoci, prekidamo izlaganje predsednika Republike zbog važnog saopštenja. Kako saopštava Služba za medije predsednika Srbije, sutra u 10 časova i 15 minuta javosti će se obratiti predsednik Republike. A sada se ponovo uključujemo u izlaganje predsednika Republike.”

* * *

Poslednjih godina smo nas nekoliko učesnika plus drugari i rođaci koji su morali da dođu da nas slušaju ovo “veselo veče” nastavljali u “Maloj Slaviji”, gde kao konobar radi čuveni Joca, koga pamtimo još iz picerije “Rapsodija”, nekad omiljenog stecišta ljudi iz “Borbine” kuće…

Pre toga smo dva ili tri puta zanoćili u odličnom restoranu u Ulici Svetozara Markovića, čijeg vlasnika Ervina Felića (1949-2023) je boemski Beograd juče ispratio na poslednje putovanje.

Mnogima njegovo ime i prezime možda neće puno značiti, ali zato mnogo više kazuje nadimak “Feki Gusan”. To je urbani perpetuum mobile, odnosno redak dar da od se od nekog običnog lokala napravi mesto, na koje se potom godinama dolazi zato što vas tu čeka čovek koji je to znao da napravi!