0
Početkom devedesetih godina prošlog veka imali smo veliki plac i malu kuću u Medinskom kršu, zadnja pošta Petrovac na moru, koji tada još nije bio u inostranstvu. Tamo su Mirine i moje ćerke provodile veći deo leta, prvo sa bakom i dedom, a onda i sa nama, njihovim roditeljima.
Tako se dogodilo da smo jednog jula nas dvoje putovali sami od Beograda, ako se ne računa naš tadašnji kućni ljubimac, persijski mačak Amadeus. Po običaju, stali smo da predahnemo kod ribnjaka iza Nove Varoši, da bismo posle ručka kraj naših kola zatekli jedan sredovečni par, za koji smo kasnije po registraciji mogli da pretpostavimo da su iz Beograda.
“Izvinite, supruga i ja ne možemo da se složimo da li je životinja u vašim kolima pas ili mačka”, uljudno nas je upitao čovek, tek da ne pomislimo kako su imali neke druge namere ka torbama na zadnjem sedištu, između kojih se nakostrešio naš carski mačak. Kad smo im razrešili dilemu, on se lepo zahvalio, a ko je “pobedio” bilo nam je jasno iz gospojinog besnog komentara: “Bolje bi im bilo da gaje decu, nego što vukljaju tu mačketinu!”
Prva julska nedelja ovog leta ostaće zapamćena po svojevrsnoj “pobedi” grupe opozicionih poslanika, koji nisu hteli da sede u istoj sali i udišu isti vazduh sa onom naprednjačkom vedetom, kome još zapalo da bude i ministar, a sve zbog njegove izjave da bi nekima iz opozicije, ali i viđenijim organizatorima i govornicima na protestima “Srbija protiv nasilja” bilo bolje da gaje decu “umesto što šetaju kućne ljubimce i zlatne ribice”.
PROČITAJTE JOŠ
Svoje izlaganje završio je uz gromoglasan aplauz pisutnih naprednjaka i brzopotezni prekid sednice od strane skupštinskog “šerifa”, tako da se lavina ljutitih reagovanja i baš potresnih ispovesti ljudi koji godinama pokušavaju da steknu potomstvo zakotrljala po medijima i društvenim mrežama. To je glas za koji su imali sluha opozicioni poslanici, bez obzira što je ministrovo povlačenje sa mesta nesreće usledilo tek posle direktnog naloga predsednika svega ovoga.
Toliko smo već navikli da u svakoj priči na kraju mora da zasija naš Dijamant (margarin koji je se reklamira sloganom “u sve se meša”), tako da je malo ko komentarisao činjenicu kako on nema prava da bilo šta naređuje dežurnim polucilindrima i štiklicima u filadendron vladi, pa ni svojim dojučerašnjim partijskim drugovima, jer niti je premijer, niti je predsednik stranke… To je, s druge strane, toliko jalov posao, od čega bi besmislenije bilo samo upuštanje u raspravu kako se to “šetaju zlatne ribice”…
„Ja ću da se ponašam kao predsednik Republike. Lično sam pozvao Martinovića, lično mu rekao šta smatram lošim, on se meni kao drugu i saborcu izvinio. Znam da mu je žao zbog toga, ali ja razumem da čovek nije mogao da izdrži takav jezivi pritisak bahaćenja, urlanja i svega drugog”, rekao je predsednik svega ovoga i dodao da “istraživanja pokazuju šta narod misli o maltretiranju građana po Gazeli i po auto-putevima”.
Nije slučajno što su u ovom već klasičnom “ja pa ja” obraćanju pomenuta i istraživanja javnog mnjenja, podsvest ipak radi svoje…Zato su mnogi komentarisali da nesretnog ministra nije iz zgrade iza Rosandićevih konja udaljio Kaligula lično, već je to direktna posledica istog dana objavljenih rezultata da bi koalicija “Srbija protiv nasilja”, koju bi činili formalni organizatori protesta, imala na izborima trenutno podršku od 44,6 odsto Beograđana, a koalicija predvođena Aleksandrom Vučićem 38,4 odsto.
Prema rezultatima istraživanja agencije “Stata” realizovanog u Beogradu, podršku od 10 odsto imala bi opozicija koja se naziva “državotvornom”, sastavljena od Dveri, Zavetnika, Nove Demokratske stranke Srbije i Pokreta obnove Kraljevine Srbije, saopštila je glavna istraživačica agencije Jovanka Vukmirović, uz konstataciju da su to rezultati dobijeni od onih koji bi glasali.
Moja drugarica “Lola” je još dodala da bi eventualno udruživanje pod firmom “Srbija protiv nasilja” (Stranka slobode i pravde, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana, Ponoševo SRCE i Narodna stranka) imalo veći sinergetski potencijal i donelo više nego što sada pokazuju podrške pojedinačnim strankama. U tom smislu nije zanemarljiv ni tradicionalni doprinos Demokratske stranke, bez obzira što se njeno prepoznavanje, bar po ovom istraživanju, svelo na kategoriju “ostali”.
To je ono što je em isteralo nekadašnju radikalsku perjanicu iz ministarske klupe, em poslalo najbolju pozivnicu za deseti, jubilarni protest “Srbija protiv nasilja”, zakazan za večeras na starom mestu, samo sa novim početkom (od 19 časova).
Iako još nije zaboravljena ni “kurčevita Nina” koja je prošle subote, sakrivena iza nečega što je ličilo na državnu zastavu i likova koji su ličili na same sebe, jednom rečju siledžije, sa terase Zadružnog doma slala primitivne poruke, što gestovima što cerekanjem, uvek se nađe neko i nešto na vlasti, uz vlast ili iz dupeta vlasti da tu pozivnicu pojača.
Vidimo se večeras, osim ako ne šetate zlatne ribice…