0
Obećao sam drugog dana Božića da ću do ponedeljka 27. januara pisati isključivo o – tenisu! Uz napomenu, da nam možda svima povremeno treba podsećanje na neki bolji život…
Mene, lično, na to obavezuje akreditacija za Australian open 2025 ispred United media group, mada je sve jača i želja da posle turbulentnih događaja od onog novosadskog “crnog petka” odmorim i sebe i svoje čitaoce od razmišljanja na teme koje nam svakodnevno od sabajle nameću predsednik svega ovoga i Jovana Jeremić.
Možeš da odeš iz Srbije, ali ne možeš od nje ni da pobegneš, ni da se sakriješ, pa čak ni u takvu bisernu školjku kakav je, sam po sebi, vrhunski tenis. Tako se dogodilo da je u petak uveče Novak Đoković uobičajeno žvrljanje pobednika na kameri pretvorio u jaku poruku podrške, ćirilicom da svima bude jasno, 20-godišnjoj studentkinji Sonji Ponjević, koju je dok se u 11:52 pripremala blokada Ruzveltove ulice kolima udario bahati izvršilac PSO-ovovih naloga.
A onda se nešto kasnije u istoj areni, tokom nezaboravne partije Olge Danilović, u publici pojavio transparent sa porukom “Podrška studentima”, istina latinicom ali sa krvavim šakama da svima bude jasno, pa je to nekoliko puta viđeno na sva četiri velika ekrana u RLA. I komentarisano u ovdašnjim medijima…
„Kao neko ko duboko veruje u snagu mladih ljudi i njihovu želju za boljom budućnošću, smatram da je važno da se njihov glas čuje. Srbija ima ogroman potencijal a obrazovana omladina je njena najveća snaga. Ono što je svima nama potrebno je razumevanje i poštovanje. Uz vas, Novak“, tako je glasila poruka Novaka Đokovića iz decembra, koju su mnogi protumačili kao malo “uvijenu” i suviše obazrivu.
Sada, međutim, nema nikakve dileme da je i naš najbolji sportista svih vremena na strani mladih ljudi koji širom Srbije traže da žive u zemlji pravde i slobode, iz koje nije najvažnije otići.
* * *
Birao sam ove subote da li da mirno sačekam centralni događaj za srpsku stranu planete (večernji meč Miomira Kecmanovića i Danca Holgara Runea)* ili da poranim i oko podneva, po najvećoj vrućini, pogledam u kristalnu kuglu budućnosti tenisa na prostoru od Horgoša do Vranja i popreko od Užica do Pirota. Kao neko ko iskreno veruje u snagu mladih ljudi i njihovu želju za boljom budućnošću (oops, ovo baš liči) opredelio sam se za mečeve juniorskih AO turnira i nisam zažalio.
Nije važno što je tek prvo kolo, ali zaista prija subotnji bilans “tri nula za nas”, tim pre što taj skor može da se poveća, jer u nedelju izlazi na teren i četvrta predstavnica Srbije, Novosađanka Luna Vujović. Ona će u julu napuniti 16 godina, a već je u karijeri upisala jedan gren slem trofej (2023. juniorski Vimbldon u kategoriji do 14 godina)…
Dakle, što bi rekao moj prijatelj Srđan Dživdžanović dok je na sportskim stranama “Omladinskih novina” pisao za rubriku “Zapamti ime”, da ne bidne posle da vam nismo rekli…
Najbrže je posao obavio Kragujevčanin Ognjen Milić (rođen 22. juna 2007. godine), koji će, kako sada stvari stoje, već 2. i 3. februara biti deo Dejvis kup tima Srbije za okršaj sa Slovačkom. On je u dva seta, bez prevelikog napora, savladao vršnjaka Konora Doiga iz Južne Afrike.
Na prvi pogled isto tako lako svoju protivnicu, Čehinju Saru Melani Fajmonovu, savladala je Novosađanka Teodora Kostović, rođena 28. juna 2007. godine. Tea je, ako niste znali, prošle godine u Austriji osvojila titulu prvakinje Evrope u kategoriji do 18 godina.
Najuzbudljiviji je bio meč Petre Konjukišić iz Zrenjanina (rođena 7. juna 2007.) sa Amerikakom Majom Ajengor (Maya Iyengar). Nije nevažno što je samo minut falio da se na semaforu pojavi kako igra traje puna tri sata, koliko je važno istaći snagu Petrine volje. Ona je u odlučujućem setu gubila sa 5:2, pa stigla do “tajbreka”, da bi potom njena protivnica povela sa 5:0 a Petra i to preokrenula u 8:5 i mirnu završnicu do plasmana u naredno kolo.
Devojka koja je po mnogo čemu podseća na Olgu Danilović inače trenira u našem komšiluku na Zvezdari, u akademiji koju vodi nekadašnji pobednik juniorskog Australian opena (2001. godine, koga ne mrzi nek izgugluje). Čitavu priču još uvek, kao i kod većine mladih tenisera, uglavnom finansira njena porodica.
Sa treninzima još i nekako, u Srbiji je uvek bilo odličnih stručnjaka, ali nevolje nastaju kad treba to što su naučili i proveriti na jačim turnirima. Kakvih u Srbiji već odavno nema, pa onda treba sakupiti novac za skupa putovanja, hotele, kotizacije… U tom smislu svaka njihova pobeda, posebno ovde na drugom kraju sveta, samo potvrđuje ogroman potencijal koji imaju.
Još kad bi bilo više razumevanja i poštovanja…
* P.S. Dobre bih pare zaradio da sam se dogovorio da mi plaćaju samo noćni rad. U četvrtak do tru ujutru u petak vraćanje Medvedeva u zimski san od strane američkog tinejdžera Tiena, u petak na subotu veliki trijumf Olge Danilović, u subotu na nedelju maraton “Kec na 13”… Koji se, posle tri i po časa velike borbe u pet setova ipak završio pobedom 21-godišnjeg Danca, ovde postavljenog za 13. nosioca. Tako Kecmanoviću (26 godina, 55. na ATP listi) nije pošlo za rukom da potvrdi svoja dva najbolja plasmana na gren slem turnirima, jer je baš ovde u Melburnu 2022. i 2024. uspeo da se plasira u četvrto kolo.
