0
Opet nešto iz Novog Sada. Kolega Aleksandar Karišik (makar po onom bloger, kako se predstavio na "ikseru") objavio pre neki dan: "Zamislite očaj ovih iz SNS, kad su stigli i na moja vrata!? Nikad od kad postoje, nisu bili kod mene…"
A onda opis te, bar za njega, „nove situacije“: „Dve gospoje, starija, vidi se da zna šta radi, mlađa, napinkovanog stajlinga i pogleda nekrnjenog inteligencijom. Uz osmeh im kažem da nisam zainteresovan. Starija će, očigledno nakon dosta neprijatnih susreta:‘Eto, može i lepo da se kaže, a ne samo psovanje i vređanje’. Kažem joj, naravno, ja sam za Srbiju bez nasilja!“
Ova objava izazvala je lavinu komentara na temu kako se ponašati kad vam se ovih dana pojave aktivisti naprednjaka u okviru njima omiljene kampanje „od vrata do vrata“. Većina ih je poput onog koji je potpisala „Azrina Marina“: „E, kad su oni u pitanju ne može bez psovanja i vređanja, tu se moja tolerancija završava. Zato valjda na moja vrata više i ne dolaze“.
Dragan Praštalo je za neko „srednje rešenje“: „Kod mene svraćaju uredno bar jednom po kampanji i svaki put sam pristojan, mislim verbalno. Ali izraz gađenja sa lica nema načina da ukinem“.
Vladan Zlatić predlaže sasvim drugu „taktiku“: „Pozvati ih u kuću, zadržati što duže, izmoriti pričom i pitanjima. Time im potrošimo vreme, sludimo potpuno, a ko voli može na kraju i da ih iznapušava… Naravno, ako imate vremena. Kome nije žao rakije, može ovo da digne i na viši nivo…“
Biljana se slaže: „Kod nas su bile dve ekipe za nedelju dana.Teško je ostati pristojan ali da, trebalo bi“.
* * *
Neko ko „iksuje“ pod firmom „Voolinova tetka 01“ okrenuo je „B“ stranu ove već izlizane ploče: „Nisu oni očajni, već koriste sve moguće načine da pristupe biračima. Bez obzira što imaju većinu medija u rukama, ništa ne prepuštaju slučaju, pa se čak i ovako bore. Nažalost, opozicija ne ume da se organizuje ni za tako nešto, već su potpuno opsednuti medijima na koje nemaju pristup“.
„Doktor Svetislav“ je to sažeo u jednu rečenicu: „Nije problem što oni dolaze, nego što niko drugi ne dolazi“, dok se „Mustang“ pozabavio učinkovitošću ovakvih “polemika”: „Ljudi rade organizovano svoj posao. Ko nama koji nismo za njih brani da se organizujemo i radimo isto to, umesto što serendamo ovde po mrežama?!“
* * *
U pozadini većine objava primetio sam i zabrinutost dobrog dela “ikseraša” zbog socijalnog inženjeringa, čiji su finalni produkt mlade osobe „napinkovanog izgleda i pogleda nekrnjenog inteligencijom“.
Tako je Marija Cvetanović napisala ispod Karišikove objave: „Bravo za opis mlađe osobe. Tužno, da tužnije ne može biti. Živimo poslednje dane kulture i pristojnosti, jer je cela Srbija prihvatila napinkovani stajling, pogleda i misaonog procesa nekrnjenog inteligencijom“.
PROČITAJTE JOŠ:
„Saška“ je imala nešto drukčije iskustvo: „Juče popodne, zvoni mi neko na vratima. Stoje tri devojke i jedan momak, lepi, mladi, nasmejani, urbani. Kaže jedna od njih, ‘dobar dan, mi smo iz SNS’. Meni izleće pitanje ‘pa zašto’’. Malo su se zbunili, kao, eto, samo da pitaju… Ništa nemojte da pitate, doviđenja“
„Svi se ostrvili na generaciju 60+, a pravimo se da ne vidimo šta se događa sa mladima. To što su lepi, mladi i nasmejani ne znači da neki nisu bez mozga“, bio je jedan od komentara ispod “Saškine” objave. Zbog toga je i ona morala da dodatno objasni: „Naravno da ne znači, ovi su mi prosto delovali tako, bistrog pogleda, kao studenti od kojih očekujem pametna pitanja i kvalitetnu diskusiju. Otud moje ogromno razočaranje!“
* * *
Daleko najopasniju stvar primetio sam u objavi Ivane Ivanović: „Bili i kod mene, a kad sam rekla da ne podržavam SNS, rekoše nešto kao ‘dobro, dobro, nećemo nikome reći’, kao da bi trebalo da se plašim ako neko čuje da ih ne podržavam“.
To me podsetilo na objavu mog prijatelja, kolege i ispisnika Milorada Roganovića: „Kad niko i ništa postane neko i taj neko umisli da je nešto, stvari su otišle dođavola! Il’ se brani, il’ si na’ebao!“
Iako u srpskom jeziku i ovdašnjim političkim prilikama svi tačno znamo da poslednja reč nije „nazebao“, morao sam da reagujem na Mićinu objavu:
„Bravo majstore. Međutim, dolazi polako vreme kad ćemo morati da prestanemo da se pravimo fini, kakvo bre na’ebao i slične izmišljotine da psujemo, ali nekako u rukavicama. Tomas Man je govorio, onomad onima, da…
Ma, to dobro znamo i ti i ja i svi oko nas, da se sad ne pravim pametan… U tom smislu i ovaj tvoj gotovo aforizam prevodim ovako: Kad neko govance postave na neko mesto, pa ono umisli da je nešto, postane samo veliko govno. I još više smrdi!“
A u početku je samo to, govance pred vašim vratima!
********************************