0
Gde si, pitali su me od kuće. Na Dunavu, odgovorih. Kako na Dunavu?! Pa, tu sam negde kraj Novog Sada... Ovaj mali familijarni razgovor, nije bio baš toliko nerealan, kako izgleda u prvi mah.
Ja sam se u tom trenutku, u nedelju oko podneva, nalazio u Melburn parku kraj terena broj 6, na kome je mlada Novosađanka Luna Vujović trebalo da nastavi sjajan niz pobeda srpskih predstavnika na juniorskim turnirima Australian opena 2025. Bilo je, međutim, očigledno da naša najbolje rangirana devojčica (842. na WTA listi), koja će u julu napuniti tek 16 godina, ne uspeva da se ozbiljnije suprotstavi godinu dana starijoj Čehinji Terezi Krejcovoj.
Dok sam čekao kraj ovog meča (na kraju bilo 3:6, 2:6), trudeći se da što bolje uslikam i Lunu za večitu rubriku „Zapamti ime“, razmišljao sam o dve (od Novog Sada) podjednako udaljene destinacije – Beogradu i Osijeku.
Naime, u isto vreme u dve arene trebalo je da počnu dva meča četvrtog kola ženskog dela glavnog žreba, u „Maragret Kort“ naše Olge Danilović (u četvrtak puni 24 godine, trenutno 55. igračica na svetu) i ljubimice španskih navijača Paule Bardosa (27, 12), a u „Džon Kejn“ svim pravim ljubiteljima tenisa isto tako naše Done Vekić (28, 19) i Ruskinje Anastasije Pavljučenkove (33 godine, 32 na WTA listi).
Na kraju je ispalo da su rođena Beograđanka i rođena Osječanka ubeležile gotovo identičan loš rezultat, po jedan set izgubljen u „tajbreku“ i po jedan koji će želeti da što pre zaborave (Dona bez osvojenog gema, Olga sa samo jednim). Razlika je samo u tome što je Hrvatica bolje odigrala prvi, a najbolja srpska teniserka drugi set.
Otišao sam tamo gde mi je bliže, na Olgin meč, mada bi, ruku na srce, najbolje bilo da sam ostao na „šestici“, mnogima najpopularnijem od svih „malih terena“ u Melburn parku. Uz njega su dve terase restorana „The Gray Goose“ (u prevodu na srpsko-hrvatski „Sivi gusan“), tako da mečeve možete posmatrati uz hladno pivo i dobru votku istoimenog brenda.
* * *
Nevolja je što su obe „priredbe“, što bi rek’o moj prijatelj glumac Milan Milosavljević, završene relativno brzo (Olgina za 83, a Donina za 104 minuta), pa je nekako trebalo popuniti letnji dan popodne. Tačnije, do početka meča Novaka Đokovića (37, 7) i još jednog Čeha u nizu, posle Tomasa Mahača eto nam maše i Jirži Lehečke (23 godine, 29 na ATP listi).
Taman sam pomislio da bi najbolji način da se ubrza lenjo nedeljno popodne bilo praćenje meča Karlosa Alkaraza (21, 3) i Džeka Drejpera (23 godine, 18. igrač na svetu) , ali je i ta zabava potrajala svega jedan čas i 32 minuta, pošto se Britanac posle 5:7 i 1:6 predao pre početka trećeg seta.
Ono što sam video u prvom setu bilo je dovoljno da razmišljam kakva će velika borba biti u Đokovićevom četvrtfinalnom meču sa mlađanim Špancem, a za drugi sam se našalio, rekavši sve brojnijim kolegama koji izveštavaju za medije iz Srbije da su me redari opomenuli zbog „nepristojnog ponašanja u novinarskoj loži“, jer sam u jednom trenutku – zaspao!
* * *
Sreća je da su organizatori uoči Novakovog meča u „Rod Lejver areni“ priredili „bogat kulturno-umetnički program“, uz spektakularne vizuelne efekte, tako da je na kraju ipak ispalo „do večeri vreme kratko, za kitnikez i za slatko“, kako je pevao legendarni Đole Balašević.
Da me ubijete, ne bih znao šta je kitnikez (moj drugar Gugleta kaže da je to stari, pomalo zaboravljeni vojvođanski slatkiš, koji neki jednostavno zovu sir od dunja), ali zato znam šta je ove večeri bilo baš slatko… Iz „kuhinje“ i po receptu Novaka Đokovića, pri čemu je od rezultata (6:3, 6:4, 7:6) mnogo važniji način na koji je preskočen „kuku lele Lehečka“…
U šta ste se, svakako, i sami uverili gledajući prenos ovog meča ili prateći radni učinak kolega koji o svemu izveštavaju „u lajvu“… Toliko za danas, pošto ću već za nekoliko sati ponovo na Australian open, da vidim kako će u drugom kolu juniorskih turnira proći Tea, Ogi i Pera, za koje sam juče napisao da su „deca koja zaslužuju podršku“.
