Da li Vučićev plan "Srbija 2030" lomi kičmu srpskoj privredi i zašto je sve to jedna velika šarena laža

Već iz ovoga nameće se gotovo izvestan zaključak. Plan je neostvariv. Jer, strane investicije padaju i taj trend će se nastaviti i u narednim godinama. Domaće pak stagniraju. I taj trend će se nastaviti narednih godina. Umesto mira imamo nove ratove i geopolitičke tenzije, a i stabilnost je na krajnje klimavim nogama. I spoljna, a i unutrašnja.

Milojko Arsić, profesor makroekonomije beogradskog Ekonomskog fakulteta analizirao je za Forbes Srbija ključne makroekonomske pretpostavke koje je tog dana izneo predsednik Srbije. Tu mislimo na najavljeno povećanje BDP-a do 2030. godine na 133 milijardi evra sa sadašnjih nepunih 90. Odnosno povećanje BDP-a po stanovniku sa sadašnji 13.500 na 20.000 evra.

Takođe, analizirao je i pretpostavke za rast prosečne zarade sa prošlogodišnjih 934 evra na 1.320 do 2030. I rast penzija na 750 evra do kraja ovog perioda.

I da se osvari, posledice će biti loše

Profesor Arsić kaže da bi rast BDP-a po stanovniku morao u narednih pet godina da bude 48,1 odsto da bi u 2030. dostigao najavljenih 20.000 evra. To znači da bi on u evrima morao da godišnje bude u proseku 8,2 odsto.

„To je rast u evrima koji ne odgovara realnom rastu BDP-a. Kada pogledamo realni rast da bi se ova projekcija ostvarila Srbija mora imati prosečan godišnji rast BDP-a po stanovniku od četiri odsto uz isto toliku stopu inflacije i zadržavajući fiksni kurs dinara“, objašnjava Milojko Arsić.

On kaže da je rast BDP-a u proseku četiri odsto krajnje neizvestan. Iako to nije neostvariva stopa rasta. Podsetimo, ipak, ona je prošle godine projektovana na četiri odsto, a na kraju je rast bio upola manji.

„Mi sada imamo novi rat. Skok cena energenata i veliku neizvesnost u pogledu nastavka tog rata i posledica po ekonomiju. U takvim uslovima, veoma je teško prognozirati da li je ovo dostižno ili nije“

Arsić, međutim, upozorava da bi dostizanje ovog plana imalo posledice po ekonomiju. I to negativne. Prva je još brže približavanje Srbije prosečnim cenama u Evropi. A drugo slabljenje konkurentosti domaće privrede.

„Cene u Srbiji su na 67 odsto evropskog proseka, kada govorimo o svim cenama. Na ovaj način bi se one dodatno približile evropskom proseku, što je iznad naše ekonomske snage. Vi kada pogledate, Rumunija i Bugarska imaju niže cene, a ekonomski su razvijenije od Srbije“, objašnjava Arsić.

Opširnije čitajte na sajtu Forbes Srbija.