"Spreman je da ide do kraja": Šta znači izbor Modžtabe Hamneija za vrhovnog vođu Irana?

Ajatolah Ali Hamnei ubijen je na početku sukoba u američko-izraelskom napadu, a rat sada ulazi u drugu nedelju. Njegovog naslednika izabrala je Skupština eksperata, čime je tvrda struja u iranskom vrhu dodatno učvrstila kontrolu u Teheranu. Analitičari smatraju da bi taj potez mogao značajno da utiče na dalji tok rata između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, ali i na širu situaciju na Bliskom istoku.

„To što Modžtaba preuzima vlast znači nastavak iste politike. Veliko je poniženje za SAD da sprovedu operaciju takvih razmera i ubiju 86-godišnjeg vođu, a da ga na kraju zameni njegov sin“, rekao je Aleks Vatanka iz Instituta za Bliski istok.

U složenom političkom sistemu Irana vrhovni vođa ima poslednju reč o svim ključnim državnim pitanjima, od spoljne politike i nuklearnog programa do strateških odluka koje utiču na predsednika i parlament.

Iran bira put konfrontacije

Analitičari navode da izbor Modžtabe Hamneija, sveštenika poznatog po tvrdom političkom stavu, šalje jasnu poruku da iransko rukovodstvo odbacuje mogućnost kompromisa i da se opredelilo za politiku otpora, osvete i dugotrajnog sukoba.

Očekuje se da će novi vrhovni vođa brzo pokušati da konsoliduje vlast. To bi, prema procenama stručnjaka, moglo da znači jačanje ovlašćenja Korpusa garde islamske revolucije, strožu kontrolu u zemlji i oštrije mere protiv političkih protivnika.

„Svet će možda žaliti za erom njegovog oca“, rekao je jedan regionalni zvaničnik blizak Teheranu. „Modžtaba će morati da pokaže čvrstu ruku, a čak i ako se rat završi, unutrašnja represija biće veoma snažna.“

Ovakav razvoj događaja dolazi u trenutku kada je Iran već suočen sa velikim unutrašnjim problemima, ekonomskom krizom, visokom inflacijom, padom vrednosti valute i rastućim siromaštvom, što je u prethodnim mesecima izazvalo talas protesta i nezadovoljstva.

Teški dani pred Iranom

Prema rečima izvora upoznatih sa situacijom, Iran očekuje period pojačanog pritiska i sve oštrije politike, kako u zemlji tako i u odnosima sa inostranstvom.

Pol Sejlem iz Instituta za Bliski istok smatra da Modžtaba Hamnei nije lider koji bi mogao da pokrene diplomatski zaokret ili da postigne sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama.

„Niko ko sada dođe na vlast neće biti spreman na kompromise. Ovo je tvrdolinijaški izbor, donet u tvrdolinijaškom trenutku“, rekao je on.

Ubistvo Alija Hamneija dodatno je učvrstilo narativ iranskog verskog establišmenta, koji ga predstavlja kao „mučenika“ i simbol otpora, upoređujući ga sa imamom Huseinom – centralnom figurom šiitske tradicije.

„Modžtaba je čak i tvrđi od svog oca“, rekao je Alan Ajr, bivši američki diplomata i stručnjak za Iran, dodajući da je bio favorit Revolucionarne garde. „Postoji mnogo želje za osvetom.“

Lider blizak bezbednosnom aparatu

Pedesetšestogodišnji Modžtaba Hamnei dugo je bio protivnik reformističkih političkih struja koje zagovaraju približavanje Zapadu. Njegove bliske veze sa visokim sveštenstvom i Revolucionarnom gardom, koja ima ogroman uticaj u bezbednosnom aparatu i ekonomiji, daju mu snažan politički položaj.

Tokom očevog mandata stekao je veliki uticaj kao važna figura u bezbednosnim strukturama i kao osoba koja je kontrolisala pristup vrhovnom vođi, pa su ga pojedini analitičari već tada nazivali svojevrsnim „mini vrhovnim vođom“.

Njegovo imenovanje dolazi u trenutku kada se sukob dodatno širi. Dok SAD i Izrael pojačavaju napade na ciljeve u Iranu, iranske rakete i dronovi pogađaju zemlje Persijskog zaliva, produbljujući regionalnu krizu.

Američko Ministarstvo finansija uvelo je Modžtabi sankcije još 2019. godine, navodeći da je delovao u ime vrhovnog vođe i imao veliki politički uticaj iako nije obavljao zvaničnu državnu funkciju.

Jedan izvor iz zemalja Zaliva ocenio je da je njegovo imenovanje jasna poruka Vašingtonu.

„Ovo je signal Trampu i SAD da Iran neće odstupiti – spreman je da ide do kraja.“

Analitičari upozoravaju da takav put nosi velike rizike. Izrael je već najavio da bi i Hamneijev naslednik mogao da postane meta napada, dok je Tramp izjavio da bi rat mogao da se završi tek kada budu eliminisani iransko vojno rukovodstvo i vladajuća elita.