Da li podvlačite knjige? Da li se povremeno vratite da vidite šta ste podvukli kad ste bili mlađi i pametniji?“
Tako je nedavno Olja Bećković počela „Utisak nedelje“, citirajući misao iz „Demijana“ Hermana Hesea, kako je „čoveku potrebna ista snaga i energija da bi bio očajan, beznadežan i nesrećan i da je samo pitanje lične odluke da tu istu snagu, koju troši pa troši, okrene u pravcu nade“.
Njen uvod me podsetio na običaj mojih prijatelja iz književne grupe „Plavi krug“ da subotom zadaju sebi neku temu o knjigama, stvaraocima i umetnosti, pa im vikend prođe u mnogo lepšim i prijatnijim razmišljanjima. Kad bi to bio „domaći“, odmah bih napisao da ja u knjigama ništa ne podvlačim, niti zapisujem po marginama, a najviše mrzim kad neko podvrne ćošak stranice da bi znao gde je stao…
Ja to rešavam komadom papira, na koji ispisujem brojeve stranica na kojima sam pročitao nešto lepo i zanimljivo. Takav je, na primer, citat iz romana „Godina smrti Rikarda Reiša“, u kome Žoze Saramago ironično opisuje Salazarovu diktaturu, pa kaže: „Silno se napreže portugalski narod da bi bio poslušan, radan i vredan, konačno će uspeti, a za uzvrat pruža mu se zabava, koncerti sa filharmonijskim orkestrima, narodnim igrama, vatrometima, neprekidnim slavljem…“
Nije slučajno što sam broj stranice na kojoj sam ovo pročitao zabeležio u vreme kad su stizali izveštaji o rekordnim posetama na nekakvom „Arsenal festu“ u Kragujevcu. Na stranu prigovori da se sve dešavalo na nebezbednom mestu i da je reč o enormnom trošenju budžetskih para, meni su samo pred očima bile slike radnika „Fijata“ koji su baš tih dana bili na ulicama.
Ako uz pomoć dva nobelovca nisam uspeo da objasnim „šta je pisac hteo da kaže“, nema druge nego da vam poručim, strpite se do Guče!
****
BONUS VIDEO: Utisak nedelje: gosti Vladeta Janković, Pavle Grbović i Radmila Vasić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram