Piše Ivan Mrđen: Moja stota “utakmica”

Kolumne 27. avg. 202008:00 > 11:23
Podeli:
Ivan Mrđen Foto: privatna arhiva

Nadam se da mi nećete zameriti što ću današnji komentar posvetiti, poput onog Pantelije Topalovića – samom sebi!

Danas je tačno stoti put da se ovim putem “obraćam naciji”, kako to voli da kaže moj prijatelj Stojan Drčelić.

Njega moram da pomenem, jer mi je, kad je 4. maja ove godine objavljen moj prvi tekst (“Kontrola snage”), poželeo dobrodošlicu, uz sledeći komentar: “Zar niko ne uviđa da je koncentracija novinara na portalu Nova.rs takva da bi već za tri, četiri dana mogli da krenu sa najboljim novinama u ovoj zemlji. Čast portalima, ali novine još dugo ništa neće moći da zameni. A Srbija ih više gotovo da nema, “Danas” je drugačiji od ostalih dnevnika, ali čitalac unapred zna šta će biti u tekstu. “Politiku” i “Novosti” bolje i ne pominjati zbog skrnavljenja stare slave, a tabloidi, svih četiri ili pet, ne zaslužuju da se novinama nazovu…”

Ne znam kako vi, ali ja sam se juče baš namučio sa “novim, bržim i preglednijim” Fejsbukom, nastojeći da, kao svih ovih dana, komentar sa našeg portala podelim sa mojim prijateljima i pratiocima na ovoj popularnoj društvenoj mreži.

Posebno me gnjavili sa onim “napišite nešto o sebi” u svih 110 karaktera, što sam napokon i učinio na sledeći način: “Bio golman. A golmani su k’o vino. Što stariji, kažu – sve pouzdaniji… Novinar, pisac, učitelj…”

Poslednje tri reči mogu da objasnim sa 47 godina novinarskog iskustva, više od dvadeset knjiga i nekoliko desetina danas uglednih novinara i urednika, koji su svoje prve korake napravili u “Mrđenovoj radionici”.

Nije jedan od njih, ali me je na to podsetio kolega Nebojša Vuković, kad je u ponedeljak ispod mog teksta “Sve su st(r)anice pogrešne” napisao: “Da li mladi novinari čitaju ove tvoje tekstove, baš se pitam. U redakcijama nemaju od koga ovakav pristup da nauče… Piši dalje, Ivane, šta reći…”

Ja bih ipak da se vratim na ono “golman”, jer me najmanje tri stotine kolega iz Beograda, Novog Sada i još nekih varoši po Srbiji, dok smo godinama igrali Press i Medialigu, pamti kao čuvara mreže prvo ekipe “Vreme”, a potom i “Blica”. Koliko sam bio pouzdan, to je već drugi par golmanskih rukavica…

Ono čime bih da se pohvalim su trajanje i upornost, kao najvažnija odlika velikih golmana. Đanluiđi Bufon sa 176 utakmica za reprezentaciju Italije, Iker Kasiljas (Španija, 167), Tomas Raveli (Švedska, 143), Edvin van der Sar (Holandija, 130), Peter Šmajhel (Danska, 129), Dino Zof (Italija, 112), Igor Akinfejev (Rusija, 111)… to su ljudi od kojih u svakom poslu i u svim prilikama može nešto da se nauči…

Zbog toga i ova mala samohvala. Ako sam već u “reprezentaciji”, kako je to rekao Stojan, danas mi je “zlatni jubilej”. Stota utakmica! Idemo dalje…

Komentari

Vaš komentar