Piše Bratislav Marković: Ovo nije država, ovo nisu izbori

Kao što to nije bila utakmica, jer između ostalog, kakve li divne metafore, policajac našoj reprezentaciji daje gol, tako isto ono u nedelju nisu izbori. Tog letnjeg dana u Urugvaju policija nije obavila svoj posao, već se stavila na jednu stranu, do toga da je jedan policajac direktno uticao na promenu rezultata, u nedelju policija u više mesta u Srbiji nije obezbedila zakonito i nesmetano odvijanje izbornog procesa, zbog čega su građani donekle sprečeni da iskažu svoju slobodnu volju i glasaju onako kako žele, a ako su to i uspeli da učine, ostaje sumnja da je njihova volja pre u toku i nakon završetka izbornog dana prekrojena. Ali, moja metafora ne može biti potpuno tačna. U svakom nemoralu često postoji bar trunka morala. Ako bi smo je tražili u postupanju policajaca u Urugvaju leta daleke 1930-te, mogli bi smo je naći. Oni su želeli da njihov tim pobedi u fudbalu koji je tada bio takav kakav je bio. Bar delić njihovog postupanja nosio je u sebi patriotizam, koji su, jasno je, iskazali na pogrešan način.

Prema definiciji čuvenog profesora pravnog fakulteta Radomira Lukića, država je organizacija koja ima monopol nad fizičkom prinudom. Jer ako država nema ovaj monopol, to ne može biti država. Ovaj monopol fizičke prinude država primenjuje da bi obezbedila poštovanje ustava, zakona i ostalih propisa, ali i da bi omogućila građanima da normalno žive i rade, kao i da ostvaruju svoja ustavom i zakonom zagarantovana prava.

U nedelju, u većini mesta u Srbiji, gle čuda, uvek tamo gde postoji mogućnost da vlast bude poražena, država nije obavila svoj posao. Moje je mišljenje iz dva razloga koji se međusobno prepliću. Prvi je taj što odgovorna lica aparata za fizičku prinudu-policije, nisu imala nameru da postupaju po ustavu i zakonu. Drugi je, što se očigledno često ne zna šta je policija, a šta parapolicijske službe, što bi smo mogli prevesti u termin partijski batinaši.

Urugvajski policajci pre jednog veka nisu zaštitili strane državljane, fudbalere tadašnje Jugoslavije i to je mogao biti razlog za međunarodnu osudu, kao i osnov za poništavanje takvog svetskog prvenstva. U nedelju međutim, policija nije zaštitila sopstvene građane, te ih nečinjenjem prepustila na milost i nemilost batinaša vlasti, a postoje indicije da je negde i sama učestvovala u batinjanju građana. U tome bar ja, ne mogu naći ni zrnce morala.

Zbog toga Srbija nije pravna država, a ono što se odigralo u nedelju nisu izbori. Jer izbori su, kad se sprovode na osnovu ustava i zakona praznik demokratije, dan kada građani svojom voljom biraju vlast. U Srbiji to godinama nije slučaj, a to se na svakim narednim izborima sve jasnije vidi, jer uz sve nezakonitosti, režim jedva uspeva da namakne pobedu i na svakim novim izborima mu je sve teže da to učini. Rezultate izbora nam ne saopštavaju lokalne izborne komisije, koje su za to ovlašćene zakonom, već predsednik države, koji po običaju krši svoja ustavna ovlašćenja.

Kupovina birača, “bugarski vozovi”, dovođenje ljudi iz drugih mesta i njihovo nezakonito upisivanje u birački spisak, samo su neke od velikog broja nezakonitosti. E zbog svega toga, ali i još mnogo toga što zbog obimnosti teksta nije navedeno, ono u nedelju nisu bili izbori, već prikaz ogoljene diktature. Ali i za diktaturu treba imati snage, a meni se čini da ona ponestaje.

Nisam politički analitičar i ne želim da mudrujem šta treba i šta ne treba uraditi. Ali duže vremena pišem da je neophodna jedna kolona, što se u nedelju pokazalo. Gde god su studenti i opozicija bili zajedno, rezultat je bio za ove uslove odličan.

Zbog toga svi ljudi koji žele da žive u pravnoj državi i da na slobodnim izborima biraju vlast, moraju u jednu kolonu.