2
Ivica Dačić odlikovao je pre neki dan Bratislava Gašića. Sadašnji prvi pendrek Srbije uručio je bivšem pendreku „Zvezdu Jakova Nenadovića“. Muka mi je od obojice, jednom rečju od Gačića. Nemam stomak za tipove koji se kunu u Srbiju, a igraju kako svira Velika Nesreća.
Žao mi je Jakova Nenadovića, bio je to ozbiljan lik, iz čuvene porodice – prota Mateja, knez Aleksa… Taj, čiča Jakov bio je trgovac svinjama, vođa ustanka, opozicija Karađorđu, vojvoda, diplomata i preteča onoga što se danas zove ministar policije. Zalagao se za ličnu i imovinsku sigurnost svakog pojedinca.
I sad se naprednjak na zadatku kiti jednim Nenadovićem. Ministar pod čijim se mandatom policija brukala za sve pare. Bilo je i ozbiljnih krivičnih dela. Najsvežiji je slučaj nasilne smrti u policijskoj stanici u Boru. Umro je Dalibor Dragijević (40), brat jednog od osumnjičenih za ubistvo devojčice Danke Ilić.
Danka je nestala 26. marta. Uhapšeni su Dejan Dragijević i Srđan Jovanović. Dragijević je priznao zločin dok se Jovanović brani ćutanjem. Nijedan od njih nije kazao šta su učinili sa telom deteta.
Stotine policajaca danima su uzalud tragale, a kada je petog aprila priveden i Dejanov brat Dalibor, očekivao se rasplet. On je javnosti predstavljen kao mogući saučesnik u skrivanju tela, koje ni do danas nije pronađeno. Međutim, budale koje su ga isleđivale ubile su (prema nalazu obdukcije) tako važnog svedoka. I onda počinje kompromitacija čitavog slučaja i same policije.
Gašićevo ministarstvo pokušalo je da zataška slučaj i odmah saopštilo da je privedeni umro prirodnom smrću. Hoće to kod onih za koje su davljenje i prebijanje prirodni uzroci.
Šta je ministar Gašić preduzeo – da li je suspendovan iko od policajaca u Boru, znamo li imena nasilnika, da li je smenjen tamošnji načelnik, šta radi unutrašnja kontrola MUP? Ništa od toga nismo čuli, niti se iko javnosti izvinio zbog lažnih tvrdnji i obmanjivanja. Kuvaju nas „čuvari“ reda.
Da je samo to mrlja na Gašićevoj ministarskoj karijeri, bilo bi dovoljno da ga svako priznanje mimoiđe. A šta ćemo sa gušenjem plastičnim kesama, sa elektroškovima, koje u svom prošlogodišnjem izveštaju pominju kontrolori Evropskog komiteta za sprečavanje torture.
Idemo dalje, u udruženom kriminalnom poduhvatu za krađu izbora drugovi iz policije zauzimaju čelno mesto. Samo je ta služba mogla mrtve ljude iz inostranstva da uvrsti u glasački spisak. Samo je policija mogla da upisuje desetine hiljada putujućih birača na nepostojeće adrese, da ih trpa po stotinu u jedan stan, da ih „useljava“ tamo gde su gradilišta, trafostanice… da ih ubacuje u kuće kojih nema. Da li je to za sud ili za odlikovanje?
Težak je kofer koji Gašić nosi, teži od Dačićevog. U njemu su telefonski razgovori sa vlasnikom plantaže marihuane, pa donacija od istog sagovornika za službu bezbednosti kojom je (u to vreme) ovaj Kruševljanin rukovodio. Pa onda očigledni progon Milenkovića i Mitića, dvojice inspektora koji su otkrili „Jovanjicu“ – i njihovo sklanjanje iz Odeljenja za borbu protiv droga.
Tu su i žrtve iz helikoptera, sedmoro njih. Još dok je prvi put bio ministar vojni, poslao je letelicu na zadatak bez znanja načelnika Generalštaba Vojske Srbije. Katastrofa bi možda bila izbegnuta da je ministar poštovao proceduru.
U udbaškom poimanju odgovornosti to nisu minusi već preporuke. U ringišpil-vladi Gašić je opet u vojnoj fotelji. Ne bih se radovao da sam na mestu vojnika i oficira. Nije dobro biti u blizini čoveka koga prati „slučajna“ smrt.
Sve ovo zna i mala nesreća po imenu Ivica. I uručuje mu „Zvezdu Jakova Nenadovića“. Šta je to, valjda neko novo odlikovanje koje policajci dele jedni drugima. Vidim da je i Veselin Milić zaslužio isto. I valjda se dodeljuje na preporuku Kolegijuma MUP. Što će reći, Gašića su odlikovali oni koje je on odabrao.
Bravo, majstori. Bata Santos je dostojan vaše medalje. Samo taj „Nenadović“ je kao mini suknja, više otkriva nego što pokriva. Putuje crni karavan.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare