17
Od kako je Tomina alatka prešla u ruke njegovog političkog sina naša nesreća raste brže. Lopata koja je označila početak radova na stadionu u Surčinu istovremeno je sahranila nade da će se smanjiti redovi za operacije, inflacija biti niža i da će zaposleni u prosveti dobiti tretman kakav zaslužuje najvažnija delatnost u jednom društvu.
Kao u svakoj dobroj koloniji obrazovanje je prvo gurnuto u kanal. Kolonijama ne trebaju stručnjaci, ni dobro plaćeni profesori i ugled te struke. Namerno se to radi, da sve što je kvalitetno pobegne iz učionica, da se učvrsti dominacija neznalica.
Pročitajte još:
Godina dana je prošla od kako je osmoro dekana beogradskih fakulteta sačinilo platformu za spas srpskog školstva a da to nikoga u vlasti nije podstaklo na akciju. Muk, ćutanje, ignorišeš problem i problema nema. A đaci, njih 37 odsto u prvom razredu srednje škole je funkcionalno nepismeno – ne razumeju poruku teksta koji su pročitali. Kako reče profesorka iz Niša u praksi to znači da ako takvo dete pošaljete na pijacu po „delišes“ ne zna da su to jabuke. Sutra je ono idealanpojedinac za mnoge surove poslodavce, nezasite bankare i lažljive političare.
Decu nema ko da uči. Stigli smo dotle da matematiku, kraljicu nauke, predaju profesori geografije, ili čak fiskulture. Po sistemu daj šta daš, polako se približavamo logici analfabetskih kurseva. Školama nedostaju stotine i stotine nastavnika ovog predmeta, a na studije se upisuje jedva desetak kandidata. Sve već poznato i sve rečeno. Nisu samo matematičari deficitarni. Slušao sam nedavno dve profesorke iz Obrenovca kako sa setom konstatuju koliko su školstvo i nastavni kadar zanemareni. Niko neće u učionicu na mizernu platu, na preglomazne razrede, besmislenu adminstraciju i sve češće maltretiranje od strane učenika i roditelja.
Ako se tako nastavi čeka nas tužna budućnost. Profesori koji vode Matematički, Filozofski, Hemijski, Biološki, Filološki, Fizički, Geografski i Fakulteta za fizičku hemiju trasirali su put za oporavak. Stvari su prilično jednostavne. Za početak je neophodno vratiti ugled i dostojanstvo profesiji, povećati plate najmanje za 30 odsto od republičkog proseka, a zatim obezbediti posebne stipendije za studente koji upišu (deficitarne) nastavničke fakultete. Posle se mogu srediti i programi, smanjiti odeljenja, dograditi sankcije za problematične učenike…
Kada se bude pravio popis onih koji su uništili srpsko obrazovanje šampionsko mesto zauzeće kadrovi iz SPS koji najčešće gazduju Ministarstvom prosvete. Dođu, odrade mandat tako da ništa ne menjaju. Nit smrde, nit mirišu. Hi,hi.hi, ha,ha, ha, još jedan mandat. Ništa se bolje ne može očekivati ni od sadašnje ministarke. Njena stručnost više bi koristila na nekoj
drugoj adresi. Mogla bi da stavi na psihijatrijsko posmatranje koalicione partnere, kadrove iz svoje stranke, ali nikako struku koja je temelj svake nacije.
No da se vratimo na početak, kako ima para za Ekspo, za stadione i „rafale“ a nema za prosvetu. Pa lepo, sve se finansira iz kredita, zemlja se zadužuje, postali smo ovisnici od novih investicija, novih kredita od kojih se onda vraćaju stari. I tako u krug. Ako se prekine lanac megalomanije i zaduživanja balon će da pukne. Nebriga je tolika da se ništa ne čini ni tamo gde može bez novca. Na primer, nastava fizičkog. Takođe je godina prošla od predloga da učenici od prvog do osmog razreda imaju svaki dana čas fizičkog. Ne bez razloga, svako četvrto dete je gojazno, svako peto ima nepravilno držanje tela, ne mogu da potrče…
Snaga tela daje mentalnu jačinu, sigurnost, podstiče na razmišljanje. Šta će nama takvi, važnija su pačija usta i arlaukanje „Aco Srbine“ od ikakve diploma i znanja. Na pitanje – šta je veće jedna četvrtina ili 25 odsto, najmanje troje potpredsednika Vlade bi zaokružilopogrešan odgovor.
A danas je treći maj.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare