Aman, ljudi, uzmite se u pamet: Piše Milenko Vasović

U pravu ste i jedni i drugi i vi što hoćete na izbore i vi što nećete. I šta mi, vaši birači, imamo od toga. Šta će imati Beograđani koje vlast truje lažima, pljačka suludim projektima, maltretira očajnim prevozom. I ponižava životom bez kanalizacije.

Nije me briga ko je Vučićeva krtica, niti ko se prodao. Neću nikoga da prozivam, neću ni reč o udbinim vanbračnim strankama, ne tražim krivca. Tražim spas. Ne za sebe, svoje sam ostvario, decu izveo na put, ali ne želim da ih vozim do prvog aerodroma. A moraću ako ovo ludilo potraje.

Ovog proleća zasadio sam devet šljiva, za koga? Ko će da ih bere ako mi unučad odu? Upamet se ljudi. Ako ćemo bojkot, ’ajmo svi u bojkot, ako ćemo izbore, onda opet svi. Ne sedlajte konja satrapima.

Ako se vi iz „Srbije protiv nasilja“ ponovo ne ujedinite, onda svi duvate u Vučićeva jedra. Ma koliko i jedni i drugi bili u pravu, vaš angažman će biti ravan ulozi Milice zavetnice. Ubijate nam i ono malo poverenja.

Raspolutili ste Beograd, polutite Srbiju, raspamećujete porodice i pojedince. Pravite od časnih i hrabrih ljudi šizofreničare. Zato što ne možete da se dogovorite, zato što je neko pogazio potpis, zato što ništa od uslova nije promenjeno. Sve trice i kučine.

Uzurpator se mora dobiti pod najtežim uslovima i tamo gde je najjači. Ako ne u prvom naletu, onda u drugom, trećem, petom pokušaju. I tu nema mesta za malodušnost, vaganje i prenemaganje. Ni bacanja peškira bez borbe.

Ako je bojkot, kažite šta je plan, hoćemo li na ulice, hoćete li da organizujete blokade drugog juna. Koliko će građana da vas podrži u tome. Na koji način mislite da privolite Gospodara da omogući poštene izbore. I kada će se to desiti. Ubedite prvo vaše dojučerašnje koalicione partnere da je to put u pobedu, onda će vas i birači slediti.

Vi što hoćete na izbore, sa kim ćete i sa čim, kad ni zajednički nastup opozicije nije garancija pobede. Borba da, ali na protivnika treba ići snopom, a ne prut po prut. Zaleteli ste se i kad ste tražili vanredne izbore, onomad u Skupštini, sećate li se? Nemojte nam trećeg juna prodavati naknadnu pamet.

Beogradski razlaz „Srbije protiv nasilja“ jednako je poguban kao i izlazak Srba iz institucija na Kosovu. To je udar na poslednju nadu. Još jedna Vođina pobeda na putu rastakanja države i naroda.

Tačno je, u odnosu na decembar, uslovi se bitnije nisu promenili - mediji, fantomski birači, biće i kupovine glasova, falsifikovanja... Ali atmosfera je bitno drugačija, mafija je uhvaćena u krađi kakvu Evropa nije videla u ovom veku. Ceo svet je zaprepašćen organizacijom i razmerama. To je velika promena.

Zar se pred takvim likovima treba povući, prepustiti im sve. Kako je, na primer, u Novom Sadu moguć zajednički izlazak na izbore, a u Beogradu nije. Objasnite to ljudima koji su hapšeni na protestima širom Srbije. Pred tom činjenicom svako obrazloženje izgleda kao izmotavanje.

Dužnost je suprotstaviti se tiraniji pa i po cenu novog prekrajanja izborne volje. Onda ostaje ulica kao opcija. Ko se odriče od takve borbe, priziva eutanaziju čitavog društva.

Majstor destrukcije uspeo je još jednom da nas o jadu zabavi. Da nas demotiviše, da nam nametne raspravu bojkot ili ne. To je valjda reč koju on najviše voli.

Dakle, Lutovče, Lazoviću, Đilase, Aleksiću, Ponoše... (isto važi i za Jovanovića), sedite još jednom i ne rastajte se dok se ne dogovorite. Ili bojkot ili izbori. Ne može i jedno i drugo. Eto vam ga sad i Manojlović. Ovo što činite je kao da pijete pivo u Beogradu na vodi. Sa Malim i gospođicom Anom u gazdinom restoranu.

Ako vam znači mišljenje jednog birača, bliži sam izborima.