Opozicija ne sme da nasedne! Vučić će da prihvati razne preporuke ODIHR, ali će jednu da izbegava na sve načine: Taj uslov je jedini način da sprečimo glasanje malih ljudi iz trafostanica

Čini mi se da bi vlast mogla štošta da prihvati, ali da će sve učiniti da izbegne primenu jedne i to one suštinske preporuke koja se odnosi na reviziju biračkog spiska.

Zamislite, opozicija će kao moći da zakupljuje sale u predizbornoj kampanji, jer im je vlast velikodušno dozvolila da mogu da iskoriste poneki termin. U tu svrhu je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uspostavilo nekakav kontakt-centar. Kako će i da li će to uopšte da funkcioniše, tek treba da pokaže praksa, a onda će da bude kasno. Možete li da zamislite sledeću situaciju – opozicija pokušava da zakupi salu, vlast nema ništa protiv, ali svi termini su bukirani? Ja mogu.

Ionako vlast preko megafona razglašava kako prihvata preporuke ODIHR-a i navodno ih sprovodi, a onda usred tog njihovog pregalaštva kolege sa N1 dokumentuju veliku seobu birača iz Male Krsne u Beograd u cilju korišćenja glasačkog prava na predstojećim izborima u srpskoj prestonici. Zamislite samo koliko takvih slučajeva ima koji su prošli ispod novinarskog radara. Što će reći da iako aplaudira preporukama ODIHR, vlast ih suštinski ne zarezuje, ali se trudi da fingira osiguravanje jednakih uslova na izborima i stvori privid da radi nešto po tom pitanju.

Uostalom sve i da opozicija može da zakupljuje sale, da dobije malo veću zastupljenost na javnom servisu, da vlast obezbedi bolje uslove za glasanje invalida, sve to pada u vodu ako će ponovo moći da glasaju oni koji „žive“ u trafostanicama. A takvih je bogme bilo na bataljone. U tim objektima je živelo po više desetina birača. Cele čete fantoma bile su prijavljene na jednoj adresi.

„Proglas“ i opozicija potpisali su sporazum o neophodnim uslovima za slobodne i poštene izbore i u prvoj tački su već istakli taj najvažniji, suštinski zahtev – zahtev za reviziju postojećeg i sastavljanje tačnog biračkog spiska, kao i njegovu kontrolu do izbornog dana.

Nadam se da će predstavnici opozicije insistirati na ostvarivanju svih uslova o kojima su se saglasili sa predstavnicima „Proglasa“.

Lako je polakomiti se u uslovima navodnih ustupaka koje vlast čini pogotovo kad znamo da naprednjaci u Beogradu ne stoje dobro i da su prestonicu već drugi put suštinski izgubili. Neko bi možda mogao da pomisli da bi to bilo dovoljno i zagovarao izlazak na izbore i uz malo poboljšane ali opet krnje uslove. Nadam se da je opozicija toga svesna i da nije spremna da kupi rog za sveću.

Prvo, jer je reč o sistemskom problemu, čije bi rešavanje čak nadilazilo značaj predstojećih izbora.

Drugo, nisam siguran kako bi odustajanje od ovog zahteva ili prihvatanje nekakvih krnjih i kozmetičkih izmena prihvatili opozicioni simpatizeri i potencijalni birači i treće, ali ne manje važno od prethodna dva razloga, jeste pitanje kako bi to izgledalo nakon što je Evropski parlament doneo rezoluciju o izborima, ODIHR preporuke, CRTA se onoliko trudila da dokumentuje prevare i zatim iskoristi svoje kapacitete da da svoje predloge kako bi to moglo da se spreči u budućnosti. Nakon svih ovih preporuka i reagovanja međunarodne javnosti i institucija, bilo bi neozbiljno da se stvori utisak da je nekom spolja više stalo do izbornih uslova u Srbiji nego nama samima. Posle svega bilo bi glupo da ponovo skačemo u prazan bazen.

Naposletku, ne verujem da bi se opozicija saglasila s nečim i potpisala sporazum od koga bi na kraju odustala. Skoro sam siguran da među opozicionim liderima koji su potpisali sporazum sa „Proglasom“ nema onih koji bi pristali na pregovore sa vlastima kako bi zaobišli ovaj suštinski uslov, ali neka je ova kolumna na papiru, odnosno na internet-stranici. Za svaki slučaj.