Vučić bi pod pritiskom EU i zaštitom SAD mogao da ponudi „polufer“ izborne uslove, a to znači samo jedno

Ta poseta opozicione delegacije legla je tri dana nakon što je specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio da Srbija mora da primeni preporuke ODIHR do narednih izbora, te da će buduću Vladu Srbije smatrati legitimnom.

Kad ovaj američki diplomata kaže do narednih izbora nekako se to ovde čita – još četiri godine, iako se u Srbiji izbori malo češće održavaju.

Na taj način jedni zagreju opoziciono baždarene birače, a drugi ih ‘lade.

I već mesecima tako kada je u pitanju Aleksandar Vučić i odnosi Vašingtona i Brisela prema njegovoj vladavini.

Ne znam ima li nešto u pozadini ovog odnosa EU i SAD prema izborima u Srbiji, ali me taj politički ples neodoljivo podseća na proces kaljenja čelika. Čelik se zagreva, a onda hladi da bi na kraju bio čvršći. Dakle, ko već dosad nije očvrsnuo imaće priliku da se dobrano iskali narednih nedelja i meseci.

Samo što kad očvrsneš, onda dosta možeš da trpiš, a to ni za opoziciju, ni za Srbiju ne bi bilo dobro.

Suviše dugo se trpe i tolerišu nepočinstva naprednjačke vlasti, tako da je do ovakve bezočne krađe narodne volje moralo da dođe. Nema šta sve nije prošlo, pa se ne treba čuditi što naprednjački moćnici očekuju da će i ovo uspeti da istrguju.

Kao, biće novih izbora u Beogradu, ali da se naprednjačka pobeda na republičkom nivou ne dovodi u pitanje (iako se sve što se događalo u glavnom gradu dešavalo i u ostatku Srbije) i još bi dobro bilo da ne bude međunarodne istrage izborne krađe, ili kad bi ti evropski posmatrači mogli da imaju malo više razumevanja i zažmure na jedno oko, a zauzvrat bi on prihvatio neke uslove.

#blockquote_0

Nema sumnje da bi se u tom slučaju radilo o „polufer“ uslovima – taman toliko fer da bi ih opozicija prihvatila i taman toliko „polu“ da ne mogu da pobede.

Najgore je to što mi se čini da sa ove opozicione strane ima onih koji bi prihvatili trampu – Beograd za Republiku i veruju da bi Vučić stvarno mogao da prepusti prestonicu.

Setimo se onog obećanja datog na sastanku Vučić – Đilas nakon prošlih parlamentarnih i beogradskih izbora, da bi za nekoliko meseci Beograđani ponovo mogli na birališta, a onda od tada prošlo više od godinu i po, i ni tada ne bi došlo do njih da građani nakon masovnog ubistva u „Ribnikaru“ nisu ustali i izašli na najmasovnije proteste nakon 5. oktobra.

Ono što je ODIHR, koji sutra treba da objavi svoj finalni izveštaj o izborima u Srbiji, primetio na tim izborima je kupovina glasova, prevoz birača iz drugih sredina da glasaju tamo gde ne žive, zastrašivanje i pritisak na glasače, zloupotreba državnih resursa u predizbornoj kampanji, pritisak na medije…

Americi je važno da u njihovoj izbornoj godini završe neke procese u međunarodnoj politici u kojima su učestvovali.

Otud ovolika podrška Vučiću, koji je po pitanju Kosova postao još kooperativniji od oružanog okršaja kod manastira Banjska.

Od tada ga je američki ambasador Kristofer Hil uhvatio za ular i vodi ga od ustupka do ustupka. Osim Kosova, važno im je i da se počne iskopavanje litijuma.

Kauboji jednostavno ne veruju da će u opoziciji imati boljeg partnera za ostvarivanje svojih interesa na Balkanu nego što ga imaju u Vučiću.

Evropa, s druge strane, ne može da zagovara neke vrednosti i da zahteva od Srbije da ih prihvati, a onda da se pravi da se bezočna izborna krađa epskih razmera u državi kandidatu, koju su dokumentovali posmatrači, nije dogodila.

Tu negde između politika Vašingtona i Brisela (čitaj Berlina), Vučićevih manevara i očekivanja birača ukleštena je srpska opozicija.

Ako ne želi da proguta Vučićev mamac, moraće da insistira na fer izbornim uslovima i nikakvim međuvarijantama.

I dalje na meniju imaju proteste, blokade institucija i ostale vidove građanske neposlušnosti.

Nije baš da nemaju izbor i da su nemoćni.