Šok predsednika Vučića kada je video da je u Hagu raspisana poternica za Vladimirom Putinom je sve što bi trebalo da znate o Srbiji danas i inače.
Čovek koji je prespavao pad Berlinskog zida 1989. godine zajedno sa svojom budućom ekipom iz radikalne i socijalističke partije, sada takođe odbija da Srbiju stavi na put pristojnog sveta koji osuđuje i sankcioniše agresiju Rusije na Ukrajinu. Ovu prethodnu grešku su retroaktivno priznali. Zalud: Srbiji je propalo 10 godina istorije.
Ide ka tome da se istorija ponovi. Predsednikove kosovske dubioze i proruske fantazije ove godine dolaze u fazu kulminacije: hoće li Srbija uspeti da konstruktivno pristupi kosovskom dijalogu nakon godina stagnacije (kojima su doprinele i katastrofalne prištinske vladajuće strukture, svakako) i da li će prihvatiti da su EU i SAD definitivno prelomile i Rusiju proglasile državom odmetnutom od međunarodnog prava, a njenog lidera ratnim zločincem? Onog lidera koji je ordenom odlikovao Vučića, i onog kog su ispred našeg Hrama dočekale desetine hiljada građana (malo u SNS režiji, malo, bogami, i svojevoljno).
Ako se to ne desi, desiće nam se argentinski scenario, i tu je u pravu Dragan Đilas, koji, inače, tvrdi da je Srbija već pod sankcijama EU, tihim, neformalnim, ali osetnim. Argentinski scenario, inače, podrazumeva bankrot države. Sve je to, međutim, sekundarno u odnosu na epski kosovski ciklus koji u ovoj finalnoj sezoni donosi konačni rasplet.
Osim što to nije tačno.
Jer, nikakvog raspleta nema na vidiku, EU sporazum koji je Srbija prihvatila (bez obzira na to što nije potpisan) ne insistira na momentalnom priznanju Kosova, ali ga anticipira kroz uključivanje u pregovarački okvir sa Unijom. Time Vučić kupuje još vremena za svoju vlast (pominje se 2030. kao sledeći rok) i bezobalno bogaćenje njegove svite, koje nam postane očigledno tek kada neki od njih slupa automobil od 300.000 evra ili kupi zgradu u kojoj je pozorište, pa istera glumce na ledinu. Sve se to dešava uz gromoglasno ćutanje sa „Telekomovog“ kabla. koji postaje glavni saveznik predsedniku i SNS u urušavanju svih demokratskih institucija i pomenutom bogaćenju klike. Uzalud je tu kancelarija u Briselu, kad je na programu propagandni RT.
„Ode svet, samo da mi ne odemo za njim“, zakukao je predsednik na vest o Hagu i Putinu. Predsedniče, to je vaš svet, i ako je već otišao – red je da i vi odete sa njim.