Šok predsednika Vučića kada je video da je u Hagu raspisana poternica za Vladimirom Putinom je sve što bi trebalo da znate o Srbiji danas i inače.
Čovek koji je prespavao pad Berlinskog zida 1989. godine zajedno sa svojom budućom ekipom iz radikalne i socijalističke partije, sada takođe odbija da Srbiju stavi na put pristojnog sveta koji osuđuje i sankcioniše agresiju Rusije na Ukrajinu. Ovu prethodnu grešku su retroaktivno priznali. Zalud: Srbiji je propalo 10 godina istorije.
Ide ka tome da se istorija ponovi. Predsednikove kosovske dubioze i proruske fantazije ove godine dolaze u fazu kulminacije: hoće li Srbija uspeti da konstruktivno pristupi kosovskom dijalogu nakon godina stagnacije (kojima su doprinele i katastrofalne prištinske vladajuće strukture, svakako) i da li će prihvatiti da su EU i SAD definitivno prelomile i Rusiju proglasile državom odmetnutom od međunarodnog prava, a njenog lidera ratnim zločincem? Onog lidera koji je ordenom odlikovao Vučića, i onog kog su ispred našeg Hrama dočekale desetine hiljada građana (malo u SNS režiji, malo, bogami, i svojevoljno).
Ako se to ne desi, desiće nam se argentinski scenario, i tu je u pravu Dragan Đilas, koji, inače, tvrdi da je Srbija već pod sankcijama EU, tihim, neformalnim, ali osetnim. Argentinski scenario, inače, podrazumeva bankrot države. Sve je to, međutim, sekundarno u odnosu na epski kosovski ciklus koji u ovoj finalnoj sezoni donosi konačni rasplet.
Osim što to nije tačno.
PROČITAJTE JOŠ:
Jer, nikakvog raspleta nema na vidiku, EU sporazum koji je Srbija prihvatila (bez obzira na to što nije potpisan) ne insistira na momentalnom priznanju Kosova, ali ga anticipira kroz uključivanje u pregovarački okvir sa Unijom. Time Vučić kupuje još vremena za svoju vlast (pominje se 2030. kao sledeći rok) i bezobalno bogaćenje njegove svite, koje nam postane očigledno tek kada neki od njih slupa automobil od 300.000 evra ili kupi zgradu u kojoj je pozorište, pa istera glumce na ledinu. Sve se to dešava uz gromoglasno ćutanje sa „Telekomovog“ kabla. koji postaje glavni saveznik predsedniku i SNS u urušavanju svih demokratskih institucija i pomenutom bogaćenju klike. Uzalud je tu kancelarija u Briselu, kad je na programu propagandni RT.
„Ode svet, samo da mi ne odemo za njim“, zakukao je predsednik na vest o Hagu i Putinu. Predsedniče, to je vaš svet, i ako je već otišao – red je da i vi odete sa njim.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar