0
Aleksandar Martinović je u sredu morao da napusti skupštinsku salu nakon nečuvenih uvreda izrečenih na račun ljudi koji nemaju decu. I to njegovo, makar i privremeno, isterivanje iz parlamenta je, bez sumnje, pobeda opozicionih poslanika. Međutim, niko ne treba da gaji iluziju da su Martinović, njegovi partijski drugari i njihov veliki šef nešto iz toga naučili ili da ih je možda sramota onoga što je izgovorio aktuelni ministar za državnu upravu. Ne, njima je samo žao što im ova predstava beščašća nije uspela, jer su za nju, po svemu sudeći, izabrali pogrešan trenutak.
Naime, Aleksandar Martinović je u jeku parlamentarne rasprave o poverenju njegovom kolegi iz Vlade Bratislavu Gašiću, želeći da dodatno omalovaži neistomišljenike, počeo da proziva poimence poslanike opozicije.
„Hoćete da sad nabrajamo ko od vas niti je u braku, niti ima decu, nego umesto dece hrani kuče, hrani mače, zlatnu ribicu i tako dalje“, rekao je ovaj ministar i univerzitetski profesor.
Bez obzira što odavno važi za vlasnika jednog od najpoganijih jezika među naprednjacima, a tamo je konkurencija oštra, mala je verovatnoća da je ova Martinovićeva epizoda, sigurno jedna od najjadnijih i najprizemnijih u istoriji srpskog parlamentarizma, njegova solo tačka.
On je uvek i nepogrešivo bio tu da odradi najprljaviji posao za nekog svog gospodara. I onda kada je kao jedan od preostalih radikala optuživao odbeglog Vučića da je izdajnik i mafijaš, kao i onda kada je tog istog Vučića, tad već jednog od najmoćnijih ljudi u državi, proglašavao najpoštenijim. Pri tome mu, naravno, nije predstavljalo nikakav problem da samog sebe prozove da je magarac, ako će time da zasluži dodatni poen kod gazde.
Nemam nikakvu sumnju da je „nedostatak dece“ kao argument da se dodatno unizi opozicija i pokaže bezvrednom odavno odobren na najvišem nivou.
U naprednjačkom narativu koji treba da rasplamsa mržnju kod prosečnog srpskog birača koji se muči da u zlatnom dobu prehrani decu, to što neko nema potomstvo, smatra se valjanim razlogom da mu se oduzme pravo da bude dostojan član zajednice.
Budimo iskreni, koliko puta ste čuli u svojoj okolini: „Može on(a) da radi i dan i noć, kad nema ni kučete ni mačeta“ ili „Šta će njima to kad nemaju dece?“.
I ne, nije to izmislio ni Vučić ni Martinović, već je, nažalost, uvreženo kao stav kod nemalog broja građana Srbije. Naprednjaci su samo smislili kako to da iskoriste da ovu moralnu kaljugu u kojoj živimo, učine još gadnijom.
Naravno, Martinović je kao izvođač radova podbacio, jer pri realizaciji nije uzeo u obzir sve otežavajuće okolnosti.
Nije računao da bi opozicija mogla da bude istrajna i složna u tome da on nastavak sednice ne sme da provede u skupštinskim klupama.
Međutim, treba biti iskren i priznati da je opozicionarima na ruku išla i činjenica da je za tu sredu u skupštinskom holu bila zakazana komemoracija nekadašnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću. Na prvi pogled događaj bez velike važnosti, ali u stvari prilika za sadašnjeg predsednika da ponovo oživi „slavu“ devedesetih i u svom biračkom telu opet „podgreje“ priču o maloj ugroženoj Srbiji, koji svi mrze, sem njenog prvog čoveka koji je brani.
Velikom vođi u tim momentima sigurno ne bi prijalo da sluša buku iz skupštinske sale kojom nezadovoljni poslanici isteruju Martinovića. Zato je Vladimir Orlić morao brzopotezno, ali sa kiselim izrazom na licu da izađe u susret opoziciji i isprati svog partijskog drugara iz parlamentarnog zdanja.
Ali budimo realni, vratiće se Martinović u tu salu. A duh njegovog govora nije je nikad ni napuštao. Prisutan je on, ne samo u parlamentu, već u svakodnevnom životu ove napaćene i duboko podeljene zemlje.
Sve dok se komšija iz prizemlja gnuša onog para sa drugog sprata samo „zato što nemaju decu, već svukuda vukljaju one svoje kučiće“, likovi kao Martinović će imati prolaz.
Zna on to dobro, kao i njegov šef. Samo ne znam koliko smo mi, kojima se ne mili da ih predstavlja Martinović, svega toga svesni.