"Kopajte sa Šolcom litijum u Nemačkoj"

Zadrt, neprosvećen i nezahvalan narod neće da vidi boljitak sa vaše kineske table i medijskih propagandnih megafona, neće 20.000 radnih mesta (gde ih samo toliko izbrojaste), ne razume i ne zanima ga „kvantni skok u budućnost“, nešto mu tu smrdi, a nije samo sumporna kiselina kojom bi se „oplemenilo“ područje Jadra i „zalivao“ famozni BDP koji bi rastao ko nezdrav.

I vi odlično znate da su ljudi većinski protiv otvaranja rudnika litijuma i protiv toga da ga usreći baš Rio tinto, pa ih u svojoj povratničkoj misiji na „mesto zločina“ tako gorljivo i beskrupulozno ubeđujete u vašu istinu o tome, ne ostavljajući ni trunku rezerve da ona nije baš tačna i baš toliko berićetna. A na kraju, nastupajući sa svoje bogomdane pozicije svemoći i osionosti, spremni ste da to uradite uprkos protivljenju građana, ekoloških aktivista, glasa razuma poštene struke, one geološke, ali i ekonomske po, sebi prilagođenom, hegelijanskom principu - tim gore po svih njih.

Bunite se koliko hoćete, mi smo odlučili da kopamo i kopaćemo.

Može Aleksandar Vučić da veruje na reč Olafu Šolcu da će Nemci garantovati najviše ekološke standarde (priznajući da smo mi kao država za to nesposobni, nemoćni i nekompetentni), ali ja mu ne verujem.

Još manje verujem Vučiću i unisonom horu podguznih muva koji u repetitivnoj misiji ubeđivanja i ispiranja mozga ponavljaju njegove maštarije, kvantifikujući priličnu nepoznanicu do vrtoglavih milijarderskih cifara! Još kada Vučić sebe i Vladu promoviše kao garanciju da će „voditi računa o narodu“ svestan sam da nikakvih garancija nema niti će ih biti i da će se sa otvaranjem tog rudarskog okna otvoriti Pandorina kutija neizvesnosti i rizika i po ljude i po prirodu.

Vi niste u stanju da garantujete pijaću vodu u Železniku, Padinskoj Skeli, Zrenjaninu..., širom Srbije vodovodi se obogaćuju fekalijama iz septičkih jama, a od 156 kontrolisanih vodovoda
od strane Instituta Batut ispravnih je bilo 107; ne možete i ne umete da rešite kišnu kanalizaciju glavnog grada nego sa svakom jačom kišom Beograd doživi biblijski potop; niste u stanju da rashladite porodilišta na tropskim vrućinama, a bićete garancija za ekološku sigurnost problematičnog rudnika koji će se nadneti nad jadarskim vodotokovima.

Hoćete, kako da ne!

A takozvani Samit o kritičnim materijalima Srbije, Nemačke i EU - očigledno u tajnosti pripreman, a onda zbrzan po principu svršenog čina - i pripadajući sporazum o strateškom partnerstvu neko je najtačnije preveo kao „memorandum o eksploataciji rudarskog blaga Srbije za razvoj industrije Nemačke“. Možete povazdan da nas ubeđujete u suprotno, ova konstatacija je najbliža istini.

I na kraju, pošto vam mozgovi rade samo na priču o velikom novcu i to vam je najubedljiviji argument, da vidimo kako zaista stvari stoje. Računica ekonomiste dr Boška Mijatovića, ukratko, izgleda ovako: „Ukupna vrednost planiranog litijumskog posla Srbije s Rio Tintom može se dobiti jednostavnim množenjem godišnje proizvodnje litijum karbonata od 58.000 tona s njegovom julskom cenom od 11.538 dolara po toni, što daje vrednost proizvodnje litijuma od oko 670 miliona dolara, odnosno 615 miliona evra... Srbija bi od rudne rente primila zakonskih pet procenata, što daje prihod od 31 milion evra“.

Šta ste to vi množili i sabirali, pa dođoste do onih silnih milijardi? A da i sam dam jednu pretpostavku koju uopšte ne pominjete, a vrlo je izgledna. Pošto se renta naplaćuje iz dobiti kompanije, čiji bi investicioni troškovi za ceo projekat bili oko 2,5 milijardi evra, neće li onda Rio Tinto godinama iskazivati samo gubitak dok ne dođe na nulu, pa ni onih bednih 30 miliona nećemo videti?

Pitam za sve nas. Kao što vas pitam za čiji to račun krčmite večni resurs, oličen u plodnoj i nezagađenoj zemlji i čistoj vodi, zarad onog ograničenog i neizvesnog? Ako bude pameti i odgovornosti u ovom narodu, on vam to neće dopustiti.