Piše Ivan Mrđen: Domanovići, tu oko nas…

Zvuči poznato, a napisano je pre 124 godine. Radoje Domanović (1973-1908), početak serije tekstova pod zajedničkim naslovom “Stradija”.

* * *

Minulog vikenda je saopšteno da je najznačajnija nagrada za književnu satiru “Radoje Domanović” za 2025. godinu pripala knjigama Ninusa Nestorovića “11:52” (aforizmi) i Slobodana Simića “Srpski soj” (priče). Uz čestitke autorima, tim pre što sam sa obojicom prijatelj, vredi pohvaliti i tročlani žiri Udruženja književnika Srbije (satiričar i antologičar Jovo Nikolić iz Ugljevika, direktorka biblioteke "Radoje Domanović" u Topoli Slađana Mitrović i aforističar Mitar Đerić Laki iz Beograda), jer nije propustio priliku da nagradi autore koji o (ne)prilikama u aktuelnoj “Stradiji” pišu i govore Domanovićevim jezikom i stilom.

Istina, neke stvari su se okrenule naglavce, pa tako Slobodan Simić kaže: “Kad je narod slep, svako ga vodi!” A Ninus Nestorović na to dodaje: “On je uobrazio da je i Miloš i Tito i Murat i daleko je dospeo… Da bilo ko drugi u Srbiji umisli da je samo jedan od njih, dogurao bi najdalje do psihijatrije.”

* * *

“Dobar broj nagrada posvećenih satiri danas, kompromitovan je, izgubio je svoj legitimitet i težinu, svojim odlukama, oni koji se izdvajaju kao ljubitelji satire a nemaju dodira sa njom, neretko su doprineli tome. Takođe i autori svoju nedostojost pokazuju time što agituju za sebe da im se nagrada udeli. Sve u svemu, kao što vlast ogrnuta trobojkom trubi o nacionalnim interesima, dok radi protiv njih, ima satiričara koji pod plaštom brige o satiri o njoj ne brinu”, objavio je ovih dana Ninusov i Slobodanov nešto mlađi kolega Jovan Zafirović.

On je komentarisao činjenicu da za minulu godinu nisu dodeljene prestižne godišnje nagrade za najbolju novinsku karikaturu “Pjer Križanić” i nagrada za novinsku satiru „Jovan Hadži Kostić“ koje od 1967. dodeljuju „Večernje novosti“, uz prognozu da se nešto slično može dogoditi i sa Vibovom nagradom koju od 1994. godine dodeljuje „Politika“ najboljim mladim satiričarima na dan rođenja Vladimira Bulatovića Viba, 8. marta.

“Dosadašnja praksa bila je da nagrade koje su posvećene satiričnom stvaralaštvu dodeljivane satiričarima. Ove godine, nagrade su dodeljene junacima njihovih priča, aforizama, poezije. Da, predstavnicima vlasti. Kako? Tako što ove godine ‘Pjerova nagrada’ i nagrada ‘Jovan Hadži Kostić’ nisu dodeljene, a po svemu sudeći će i ‘Vibovu nagradu’ takva sudbina možda zadesiti. Neko će reći to nije dobra vest, da vlast, pored svega, nedodeljivanjem nagrada za satiru ‘u potpunosti ogoljava sebe’, ‘da je izgubila kompas’ što, priznaćete, nije istina.

Vlast je odavno ogoljena, a za onog ko to ne misli, nemam lepe epitete, a kompas nije izgubila jer ga nije ni imala, stoga, nedodeljivanje ovih značajnih nagrada koju dodeljuju sad već strogo kontrolisani mediji ‘Večernje novosti’ i ‘Politika’, jeste izvanredna vest, vest koja treba da oraspoloži sve satiričare. Zašto? Zato što se od njihovog pera još zazire i zato što se, ionako marginalizovani i skrajnuti, dodatno guraju u nevidljivost i neprisutnost”, smatra Zafirović, koji je pre pet godina dobio upravo “Vibovu nagradu”.

* * *

I zbog toga, još jednom, svaka čast žiriju za “Domanovića”. U tom smislu evo još tri laueratska aforizma Ninusa Nestorovića:

“Najteže je biti najgori među najgorima. Tu je konkurencija najveća.”

“Naši zatvori su toliko mali da u njih uopšte ne mogu da stanu veliki lopovi!”

“Nismo mi ćutali dok su sahranjivali demokratiju. Ćutali smo i dok su je ubijali!”

Slobodan Simić je nagradu dobio za priče, ali njegove kratke forme nisu ništa manje ubojite:

“Predsednik je u ljubavnom trouglu: On, vlast i pare.”

“Krojači naše sudbine otvorili su prodavnicu pogrebne opreme.”

“Titanik je bio brod, ali izgleda da može da bude i država!”

* * *

Za najbolje prve knjige satire objavljene na srpskom jeziku ravnopravno su proglašene “Isklesane misli” Dejana Spasojevića, “Misli buntovnice” Aleksandre Filipović i “Bez anestezije” Andreje Mirickog. Red je da pomenemo i nešto iz njihovog opusa:

“Pad imuniteta najviše pogađa narod, političari nemaju ništa s tim.”

“Džaba ti je što si njihov, kad nisi svoj.”

“Кad nerazumni uzmu vlast, ludilo je norma.” (Dejan Spasojević)

“Nema dovoljno mesta da sve korumpirane smeste u zatvor, pa su ih zato smestili na funkcije.”

“Smeta im protest naroda. Navikli su da kradu u tišini.”

”Došlo je vreme da se neljudi plaše jer se ljudi više ne plaše.” (Aleksandra Filipović)

“Naša poljoprivredna platforma glasi: Prvo saditi tikve sa đavolom, zatim obrati bostan, a onda čekati da na vrbi rodi grožđe.”

“Da je Semjue Beket danas ovde, napisao bi ČEKAJUČI METROA.” (Andreja Miricki)

* * *

Od istog autora je i aforizam, koji nas vraća na početak priče, ali je i sjajan komentar za kraj:

“Napredovali smo od Domanovića. Tad smo bili mrtvo more, a sad smo živo blato.”