8
Sloboda nije kad ti skinu, već kad sam pokidaš lance.
Desetine hiljada slobodomislećih ljudi koji su u petak na subotu prodefilovali ulicama Beograda, bez straha u očima i sa nedvosmislenim stavom spram unutrašnjih okupatora naše države su ih pokidali. Uradilo je to i nekoliko pojedinaca koji su isto veče probili obruč naprednjačkog obezbeđenja na onom Vučićevom „opelo mitingu“ u Pančevu, demaskirajući prisilni karakter skupa na koji ih je privela partijska mašinerija Tamničara.
A privelo ih je da ih on još malo lažunja i priča bajke, sopstvene košmare prodaje kao zajedničke snove, pravi odstupnicu od svog ološa premećući se u lidera nekakvog Državnog pokreta i da sam sebe ohrabri i podigne posrnulo samopouzdanje koje se nepovratno kruni pred silinom spontanog narodnog bunta.
Na putevima seljaci s traktorima bez namere da opet pazare rog za sveću; radnici Kolubare koji bi da spasu sopstvena radna mesta ali i EPS, tu poslednju srebrninu opljačkane države koju bi naprednjački termiti da založe za žetone u poslednjoj partiji ruleta, a na beogradskim bulevarima i mostovima slobodni građani prestonice koja, kao da jedno vreme, beše poklekla pred fukarom, puštajući je da zagospodari i čini šta joj je volja.
Nijedna autokratska i diktatorska vlast, čak i ona komunistička, nikad nije bila načisto s Beogradom i u tome jeste veličina ovog grada i njegovih stanovnika. Koliko god da ga pokore i okupiraju, on u sebi sačuva neko jezgro bunta i nemirenja, ono živo zrno otpora koje isklija, razbokori se i strese sa sebe rđu koja ga je spopala. Zato Beograd redovno ostaje nedosanjani san svakog političkog (i ljudskog) nesoja koji se, što zaumnim putevima zle sudbine, što češće glupošću, neoprezom ili indolentnošću naroda ovde uspentraju na vlast.
PROČITAJTE JOŠ:
Beograd i takvi se (od)uvek gledaju s podozrenjem i niko nikome tu ne veruje. Režim i autokrata ga se, istovremeno, boje i mrze ga i gledaju da mu – ako već ne mogu da ga prisvoje i prevuku na svoju tamnu stranu – što više napakoste i svete mu se, svaki na svoj način.
Tito mu se kurvinski infiltrirao, pokušavajući da ga novcem i sirovom silom što više pasivizira; Milošević ga je osiromašio i devastirao, pretvarajući ga u evropsku Kazablanku svojih suludih ratova, dok ovaj potrčko Vojislava Šešelja, besan što, osim rođenjem, ničim više nije Beograđanin, na njega šalje bagere i kriminalce u fantomkama, pretvarajući obale njegovih reka u višespratne „kaluđerice“, ostavljajući ga bez železničke, a uskoro, i bez autobuske stanice na mestima gde su odvajkada bile.
Samo je potuljeni bes odbačenog i nikad prihvaćenog – dva puta se Vučić kandidovao za gradonačelnika Beograda i oba puta izgubio – mogao da na čelna mesta glavnog grada dovodi još opskurnije likove od sebe, pa smo tako fasovali Malog, potom Vesića i sada onog nesrećnog Gangulu koji više ne zna kud udara i gde se to i zašto našao.
Zato će Vučić u Beograd 26. maja, u kontrolisanim uslovima i pod budnom paskom pretorijanaca Novaka Nedića, dovesti „pristalice“ koje njegove age i begovi uveliko mobilišu po unutrašnjosti Srbije. Nesrećni, zaplašeni i ucenjeni narod potrpaće u „rekvirirane“ autobuse (ostavljajući druge ljude bez redovnog prevoza, a đake bez ekskurzija), dovesti ga u Beograd i istovariti na plato ispred Skupštine da bi se Vođa, poljuljanog rejtinga i pogubljenih orijentira, još jednom osetio moćnim, velikim i nepobedivim.
Tako će tog petka, umesto građana sa autentičnim porivom i razlogom za okupljanje i protest, na beogradskom asfaltu stajati, zbunjeni i poniženi, statisti Vučićevog filma koji se i „snima“ da bi u danima koji dolaze bio besomučno reemitovan u cilju bildovanja njegovog rejtinga. Taj miting, nedeljama najavljivan kao „najveći ikada“, ni u čemu nema opravdanje, osim što je utuk na utuk i metafora infantilne pubertetske potrebe za „merenjem muškosti“.
Utata, moj miting je veći! Zna Vučić dobro kako je obezbeđena ta „masovnost“ i da će mu „pristalice“ klicati po zadatku i po komandi, ali zašto bi čoveku koji laž prodaje i đuture i na kilo, smetao još jedan lažnjak. Važno je samo da je „u funkciji“. Sve dok jednom ne bude funkcionisalo, a doći će i taj trenutak.
Trenutak istine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
