I muftiju su upregli da lobira za litijum: Piše Milenko Vasović

Predsednik suverene države zastupa interese multinacionalne kompanije. Nezadovoljan je sporom kampanjom druga Tinta. Ubeđuje nas iz sata u sat, iz dana u dan, trči sa ekrana na ekran, da nam otvori oči. „Litijum je naša šansa“.

Čovek koji za sebe kaže da je ispao budala, on, koga su i do sada lagali lobira za svetske moćnike bez pauze, bez rezerve, optužujući sve koji misle drugačije.

Premudri ima viziju. On zna najbolje, dok su svi ostali „neznalice, pokvarenjaci ili strani plaćenici“. O Radoje, o Danga, o Vođo naš.

Majstor demagogije, zaigrao je na sve ili ništa. Poslao je policiju da aktivistima iz Gornjih Nedeljica pendrecima i lisicama rastumače studiju o izvodljivosti. Da im pokaže šta znači „sveobuhvatna rasprava“. Hapsi očajnike koji brane pravo na život.

Ustavni sud se priprema da, valjda danas, ponovo oživi projekat Jadar. Da odigra potez koji su prevaranti isplanirali pre i nego što je gospođica Ana izgovorila: „Gotovo je sa Rio Tintom“.

Ambasadori nas ubeđuju da neće ništa da nas boli, da je to za naše dobro, samo ne kažu je li to nagrada za Kosovo ili kazna za Srebrenicu. Ili je i jedno i drugo. A mogli bi prvo da ubede vlasti u svojim zemljama da otvore rudnike litijuma. Pa posle nas sirotinju, iz kolonija sa Balkana.

Svaki bogovetni dan režim dovlači kojekakve likove da slinave po Pinku i Hepiju da je to sreća za Srbiju. Ispiraju ono malo mozga što je ostalo narodu. Propagiraju besmisao, obmanjuju sluđene i zastrašene. Lažu kako čitav svet kopa litijum - i Nemci i Česi i Portugal, a niko još ni krampom nije udario.

Doveli su u studio i muftiju Abdulaha Numana koji govori kao marketinški stručnjak za rudarenje. Veli muftija da je u Australiji (studirao u Melburnu) sve super. Tamo je, kaže, neka kompanija kopala rudu gvožđa, a kada je ponestalo odmah su prešli na vađenje litijuma. Tu na kilometar, u istom dvorištu. I nema nikakve štete.

Pa je još, vrlo pristojni muftija, objasnio da tamo gde su bili rudnici Australijanci prave jezera, pošumljava se. Posle se naseljavaju životinje. Ma, super.

Recimo da je Abdulah Numan sve u pravu, da je tako čisto i idilično, kao iz bajke. Gde ćemo da sklonimo narod dok se rudnik otvori, pa zatvori, pa dok napravimo jezero. Možda u Maribor, Beč, a ni Minhen nije daleko. Pa neka se vrate posle stotinak godina.

Nekako mi se čini da ne bi bilo u redu da sveštenici SPC objašnjavaju ljudima u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu da je rudnik dobar za njih. Da tu nema otrova i da to treba prihvatiti. U tom slučaju poručio bih prijateljima muslimanima da ne slušaju popove. Tako isto mogu da kažem narodu Loznice i okoline - ne slušajte slatkorečivog muftiju, pa još sa Pinka.

I sveštenici SPC upregnuti su u Vođinu mašineriju. Njihova uloga je da ćute kao zaliveni. Briga je njih za prelepe Nedeljice i bogatu Mačvu. Ako se seli narod seliće se i oni. Tamo na mrskom Zapadu tarife su veće, bolje se živi... širiće se Srbadija po vaseljeni.

Agresivnom propagandom vlast nam nameće dilemu da li proizvodnja litijuma zagađuje ovoliko ili onoliko. Zamenjuju teze - ovde je u pitranju Pogrešan Koncept. Život i perspektiva Srbije nisu litijum i bor već Hrana. Ko to ne razume ne razume ništa. I radi za tuđi interes.

Ostao sam dužan odgovora gospodi iz Rio Tinta (Reagovanje na tekst ’’Ustaj, Srbijo, evo našeg Vidovdana!’’). Nisam otpisivao na njihove pretnje zato što su im čitaoci rekli sve. To sve staje u četiri reči – „napolje iz moje zemlje“.

Razmislite moćni Tintaši o onome što vam je napisao jedan Marko: „Kopaćete preko naših leševa, bićemo ispred svakog vašeg bagera, ispred svakog vašeg kamiona“... Drugim rečima vaš profit će biti obojen krvlju. Ili vam, možda, taj color ne smeta.