Vesić utire stazu za isparavanje putarine: Piše Milenko Vasović

Pre nego što pokušam da objasnim zašto je Vesićev plan nedomaćinski i naopak pozabaviću se jednim primerom iz Crne Gore. Slikovit je, a ujedno i obrazac za pljačku.

Trajektna linija u Bokokotoskom zalivu Kamenari - Lepetane bila je dugo u državnim rukama. Kratka vožnja „catarom“ uštedela ja vozačima milione kilometara, cisterne i tankere goriva, a biznis je donosio lep prihod. Onda je 2004. godine Đukanovićeva vlast u posao uvela koncesionare - izvesnu braću Ban i partnera im Željka.

Koncesionari su na ime korišćenja resursa uplaćivali godišnje 200.000 evra u državni budžet. Reklo bi se - super. Jeste samo za koga - za braću i pomenutog Željka. Njima je odlazila najveća dobit.

O kolikoj sumi se radi najbolje pokazuje računica iz 2023. kada je država (Dritan Abazović) vratila trajektnu liniju pod svoju komandu. Za samo godinu dana ostvaren je promet od osam miliona evra, a dobit je više nego udesetostručena. Obzirom da se cene karata nisu bitnije menjale lako je zaključiti da su se braća i mentori ovajdili za desetine miliona evra. Na račun države i građana, naravno.

Može li se nama desiti isto? Da nam putarinu naplaćuju nekakvi „koncesionari“ i privatnici. Kao da nam je državna uprava maloumna i retardirana. Da ne može ništa sama da organizuje, nego joj za „zlatnu koku“ treba partner.

Ministar saobraćaja, upamćen po prevrtanju kaldrme ispred Narodnog pozorišta u Beogradu dohvatio se novih tehnologija. Kaže neće biti naplatnih rampi, sve se snima odozgo, satelitski. Bravo, nego ne reče nam čiji je to satelit. Hoće li za džabe da broji vozila na srpskim putevima, da ih prati i tako to.

Baš me interesuje kako će (bez rampi) satelit da naplati putarinu nekom dvotoncu koji tera krompir iz Ivanjice u Beograd. Hoće li da mu skine sa alikaje ili će mu skinuti džak. Biće cirkusa, kao i u svemu čega se lati stručnjak za banke, marketing, fudbalske klubove. A bogami i za naplatu.

Ko će da kontroliše taj način naplate, kako ćemo znati da li je prošlo, na primer, milion ili dva miliona vozila. Šta ćemo ako se satelit „pokvari“ ili ga neka sila obori. Ode sve u tandariju.

I sad dolazimo do ugaonog kamena čitave priče. Ministar zna da takav posao „prevazilazi kapacitete Puteva Srbije“. „Putevi“ su precrtani, neće Vesić da ih ojačava nego u naplatu ulaze novi igrači.

Sistem je, naravno bez tendera, već nabavljen u Mađarskoj. I „veoma je uspešan“. Logično! Šta je to što smo dobili od Mađara a da nije uspešno. Eno su nam uvalili i projekat za Akvatik centar u Surčinu, samo nam je to falilo.

Neko može da pomisli kako je ovo sa putarinom zbog kombinacija Vučić - Orban. Ne, nema to veze. Radi se isključivo o jednom rešenju kakvo niko u Srbiji „nije mogao“ da napravi. A i da može, njegov problem, nek napravi, pa nek proda.

Čija će onda biti firma u koju se sliva naplata? Nešto mi se čini da će taj posao biti poveren srpsko-mađaraskoj varijanti braće Ban. I da ćemo posle deset, petnaest godina računati koliko smo kilometara novih puteva izgubili u tom poslu.

Kolač je veliki, očekuje se 40 - 45 milijardi dinara. Ako nekom „koncesionaru“ pripadne samo 10 odsto to su već desetine miliona evra godišnje. Ne bi me iznenadilo da kompletan novac „ide“ preko Mađarske. Iz nekog razloga.

Odgovorno tvrdim da je Vesićeva briga za puteve neiskrena. Dokaz - šleperi na auto-putu „Miloš Veliki“ -pretovareni ( +10 tona) sa kojih se prosipa drobljeni kamen. Šteta je svakodnevna, a nesreća je samo pitanje dana. Policija takve kamione ne sme da kontroliše, jer su njihovi vlasnici zaštićeni. Svi to znaju, zna i ministar, ali ćuti. Lakše je baviti se finansijama.

Još nije kasno da se „projekat“ promeni, da ne čekamo srpskog Abazovića.