5
Onaj parizer se već ubuđao, „istorijski državnički govor“ u Ujedinjenim nacijama - gde se vikalo na račun licemerja svetskih moćnika ne bi li se eho primio u uhu ovdašnjeg glasača – ispario je, torbica savetnice Suzane je premala da se u nju spakuje Banjska i Vučić više nije imao kud.
Potegao je izbore, kao poslednji, a trenutno, izgleda, i jedini džoker da prekrije svinjariju na severu Kosova čije plodove ćemo tek da beremo i on i naša država. Iako je najavu izlaska na birališta formulisao u nekom potencijalu („mogli bi da budu“) kako bi ostavio mogućnost, ako mu okolnosti dozvole, da ih pomeri za proleće, grudva se zakotrljala i sad više nema nazad.
Formalno gledano, samog Vučića ovi izbori ne bi ni trebali mnogo da tangiraju, jer je on prošle godine overio novi petogodošnji predsednički mandat i miran je do 2027, a u međuvremenu je i podneo ostavku na mesto predsednika SNS, pa bi sad izborima trebalo da se bavi njegov naslednik na čelu stranke.
Međutim, može li iko ko ume da saberev političko dva i dva, da zamisli kako naprednjaci odnose grandiozne pobede sa listom „Miloš Vučević – za našu decu“? Verovatno da polovina naprednjačkog glasačkog tela nema ni pojma ko je taj ćelavi čikica, a dve trećine ni ne zna da Vučić nije više predsednik SNS. I samom Vučiću je neslavno propao projekat s
famoznim Narodnim pokretom za državu, tako da mu sada ostaje samo stara stranka u kojoj formalno, valjda, sada ima status člana, a faktički je i dalje bog i batina i nema sumnje da će biti glavno lice i adut naprednjačke izborne kampanje.
Osim toga, sve i da ne mora da se angažuje Vučić ne bi propustio priliku da učestvuje u izbornom procesu, jer je to situacija u kojoj se najbolje oseća i za koju politički živi. Kako je dobro primetio Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije Crta, „izbori u Srbiji su prestali da budu izvor demokratije, postali su način vladanja.“ Da je tako potvrđuje i činjenica da će ovo biti četvrti vanredni parlamentarni izbori od dolaska naprednjaka na vlast.
PROČITAJTE JOŠ:
„Vanrednost“ predstojećih izbora ubrzali su događaji na severu Kosova i biće zanimljivo videti na koji će način vlast i opozicija graditi predizborni nastup kada je u pitanju južna srpska pokrajina na čijoj teritoriji de fakto funkcioniše nezavisna država pod pokroviteljstvom najmoćnijih međunarodnih faktora. Ne treba sumnjati da će mračnu epizodu iz sela Banjska – koja je za epilog imala četvoro mrtvih i našoj državi ispod nogu izmakla nekoliko stepenika u pregovaračkom procesu s kosovskim Albancima – vlast pokušati da okrene na sopstvenu vodenicu, koristeći je kao municiju za petparačku jalovu propagandu o „srpskim herojima“ i „odbrani Kosova“, iako „heroji“ ovih dana daju izjave u policiji, drugi leže u kosovskim zatvorima, a trojica njih su platila životima probu predstave „Da se vojska na Kosovo vrati“.
U tom smislu već imamo (zlo)upotrebu vojske koja se šalje, pa povlači sa administrativne linije, a u te svrhe je i emitovan i jučerašnji Instagram post Aleksandra Vučića koji se završava inadžijskim pokličom „Nezavisnost Kosova možete da sanjate“. Možemo da nagađamo kome je to predsednik Srbije „razbijao snove“ (Zapadu, Albancima, „domaćim izdajnicima“…), ali njemu je važno da ta poruke dođe do njegovih glasača, jedine adrese koja mu je bitna i koja iskrivljenu sliku u ogledalu doživljava kao istinitu. Jer, da se događaji na Kosovu na pravi način refelektuju u ovdašnjem biračkom telu, učinak Vučića i njegove vlasti u proteklih deceniju upravo na utvrđivanju i jačanju poluga kosovske nezavisnosti i pravljenju dvostrukog taoca od tamošnje srpske zajednice, bio bi dovoljan da davno izgube vlast.
Stoga je Kosovo za opoziciju, barem onu građanske provenijencije, problematičan izborni argument, jer bi istinito predstavljanje stvari bilo samo lepak kojim bi režim spremno fiksirao etiketu izdajnika na njihova leđa. Neki glas bi režimu mogla da otkine opozicija desne provenijencije, koja gusla na istom fonu kao i vlast, a može da bude radikalnija jer je ne obavezuje neposredno donošenje odluka i uslovljenost od strane međunarodnih činilaca.
Zato su izbori Vučiću, kao majstoru „kratkih pasova“ u utakmici bez oročenog kraja, dobrodošli da i Kosovom zatrpa Kosovo. A tamošnji Srbi će ostati ono što su već više od dve decenije. Moneta za potkusurivanje.