Piše Ivan Milićević: Konsolidovani spektakl

S toga, krenimo redom.

Teško da bismo mogli da govorimo o bilo kakvom konsolidovanju vlasti, ako najpre uzmemo u obzir dešavanja u javnotužilačkoj organizaciji. Masovna tiha pobuna, koja povremeno dobije i ton umerenih decibela, nedeljama unazad iskonski prodrmava i uznemirava režim. Taman kad se učinilo da će ustoličenje partijskih prikaza u Ustavnom sudu, te „projekat“ poslaničke karikature zvane Uglješa Mrdić, kao i izmene seta pravosudnih zakona sprečiti dalje „talasanje“ među javnim tužiocima, dogodilo se nezamislivo – nacija je čula glas vrhovne tužiteljke Lejdi Zage. Povod– javne optužbe na račun Bezbednosno-informativne agencije (BIA) čija je podjednaka karikatura od direktora Vladimir Orlić, zajedno sa svojim službenicima, sastančila sa šefovima tužilaštava i izdavala naredbe za koga mora da se glasa na ponovljenim izborima za Visoki savet tužilaštva. Ne samo kako bi, iz drugog pokušaja, obezbedili pobedu režimski-podobnim kandidatima, već izvesno i u cilju očuvanja jedine svoje političke ideologije i doslednosti - sprečavanja da bilo kakvi izbori, bilo oni za VST, mesnu zajednicu ili Skupštinu, proteknu regularno i po zakonu.

Predstava je naravno doživela potpuni debakl i krah, a navodi još jedne svetle tačke koja je isplivala iz kukavičkog tužilačkog gliba (gospodina Miodraga Surle iz kruševačkog VJT), kao i nesvetleće Lejdi Zage, postali su predmet postupanja Tužilaštva za organizovani krminal.

Koliko dugo i sa kakvim epilogom, zasad nije zahvalno procenjivati, budući da za koji dan, JTOK ostaje bez više od polovine tužilaca. Naravno, ukoliko i današnja sednica VST protekne bez usvajanja dnevnog reda i nemogućnosti većinskog izglasavanja onih koji bi tamo opet trebalo da budu upućeni. Sve i da se Lejdi Zagi ne oslade zvučni nastupi, pa da ne stigne da progovori o Konjuhu, gradonačelniku Bora kog policija nije htela da hapsi po nalogu niškog VJT, te kokain-šteku u Lisabonu i navodnom diplomatskom štekaču (u međuvremenu upokojenom ambasadoru Srbije, koji je uzgred jedan od osnivača organizovane kriminalne grupe zvane SNS), neće negirati ni sakriti činjenicu da se sve ovo dogodilo. Serijski spektakl koji održava sve izuzev konsolidovanosti i to bilo koje vrste.

I dalje je, pak, beskrajno zabavna posmisao na trust mozgova koji su mogli da osmisle „zaveru“ za izglasavanje novog, ali podobnog saziva VST, a koju treba da sprovodu Vladimir Orlić, Nenad Stefanović, Nenad Vujić, u kolaboraciji sa dvojicom „uzdržanih“ provodnika skromne amperaže, te od nedavno sa izraženim „mizanscen“ sklonostima.

Moš‘te misliti na šta liči ta BIA i to tužilaštvo koji ovako nameštaju izbore za jedan VST, a u pauzama hapse advokata, zbog odavanja službene tajne, to jest objavljivanja dokumenta – SA JAVNOG SUĐENJA. Moš‘te misliti na šta liči ta BIA koju inspektor Slobodan Milenković (razotkrivač „Jovanjice“), po ko zna koji put, ‘vata u nelegalnom praćenju i razbacuje po kolovozu. Toliko o toj konsolidovanosti, samo minule nedelje. Ipak, pomenuta „konsolidovanost“ pak nije usamljeni primer iste u našim životima, jer je i ona na suprotnom polu takođe vidljiva golim okom.

I o njoj bi konačno moralo da počne da se razgovara. Promptno.