0
Većina ljudi živi u uverenju da mogu da obrišu svoje postove, poruke ili lične podatke sa interneta kad god požele. Saslušanje o tehnologiji održano u SAD prošle nedelje osporilo je tu pretpostavku.
Piter Zatko, bivši šef bezbednosti Tvitera, rekao je prošlog utorka pred komitetom američkog Senata da nije izvesno da će Tviter izbrisati podatke korisnika koji odluče da izbrišu svoje naloge. To priznanje usledilo je posle njegovih već dramatičnih optužbi, koje su prošlog meseca objavili Si-En-En i Vašington post, prenosi Si-En-En.
Pročitajte još
Zatko je u svom svedočenju optužio Tviter da ne garantuje brisanje korisničkih podataka, a Tviter je pokušao da se odbrani od optužbi. Tehnološki gigant je rekao da izjave „stvaraju lažnu priču“ o kompaniji.
U odgovoru na upite Si-En-Ena, Tviter je rekao da imaju radne procese koji „počinju proceduru brisanja“, ali nije jasno naznačio da li završavaju proceduru.
I dok su Zatkovi navodi neverovatni, oni služe kao dodatni podsetnik koliko ponekad možemo biti nepromišljeni kada je u pitanju deljenje naših informacija na mreži. „Sve to zvuči veoma jednostavno, ali koju god informaciju o sebi objavite, ne očekujte da će više postati privatne“, kaže Sandra Mac, istraživač društvenih mreža i profesor na Columbia Business School. „Skoro je nemoguće ukloniti nešto sa interneta.“
Čini se da ulozi nikada nisu bili veći kada je u pitanju kontrola naših podataka. U SAD, nedavna odluka Vrhovnog suda kojom se ukida prethodno federalno zagarantovano pravo na abortus otvara mogućnost pretraživanja istorije pretrage, podataka o lokaciji ili poruka kako bi se kaznili oni koji traže informacije o abortusu na mreži.
U julu, Fejsbukova matična kompanija Meta suočila se sa oštrim kritikama nakon što je objavljeno da je policija u Nebraski pribavila privatne Messenger poruke i na osnovu njih optužila tinejdžerku i njenu majku da su izvršile ilegalan abortus. U to vreme nije bilo naznaka da su sporne poruke prethodno obrisane.
Ravi Sen, istraživač sajber-bezbednosti i profesor na Teksaškom univerzitetu A&M, rekao je da bi organi za sprovođenje zakona i neke druge grupe „sa resursima i pristupom pravim alatima i stručnjacima“ vrlo dobro mogli da se domognu izbrisanih podataka u nekim slučajevima.
Sen kaže da većina ljudi čak ni ne zna gde svi njihovi podaci završavaju. Svaka objava, e-pošta, direktna poruka ili komentar na društvenim mrežama obično se čuvaju na uređaju korisnika, uređaju primaoca i serverima platforme čiju uslugu koriste. „U idealnom slučaju“, kaže on, „ako ga korisnik koji je kreirao sadržaj izbriše, on bi trebalo da nestane sa sve tri lokacije“.
Ali u stvarnosti, dodaje, nije tako jednostavno.
Sen kaže da možete kontaktirati kompanije i direktno ih zamoliti da izbrišu vaše podatke sa svojih servera, iako mnogi nikada ne preduzimaju taj korak. Šanse da će neko pronaći izbrisane poruke sa uređaja korisnika vremenom se smanjuju, kaže Sen.
Možda vas zanima
Najbolji način za kontrolu podataka na mreži je korišćenje aplikacija koje nude potpunu enkripciju, savetuju stručnjaci za privatnost. Takođe je važno da upravljate postavkama u oblaku kako biste osigurali da privatni podaci iz šifrovanih usluga nisu dostupni na drugom mestu.
Ipak, čak i sa svim mogućim bezbednosnim merama koje možete preduzeti, kada objavite nešto na mreži, „izgubili ste kontrolu“, kaže Mac.
Čak i ako, na primer, Tviter izbriše objavu ili ako je sami izbrišete sa, recimo, Fejsbuka, moguće je da je neko drugi već kopirao sliku koju ste postavili“, upozorava ona.
Matz preporučuje da svi više razmišljaju o tome šta dele na platformama Big Tech kompanija. Koliko god to pesimistički zvučalo, ona kaže da je previše oprezna na mreži uvek dobra ideja. „Samo pretpostavite da svako može da koristi sve što stavite na internet i da će vaši postovi tamo ostati zauvek“, zaključuje Mac.
***
Pratite nas i na mrežama:
