0
"Ovo je prva tehnologija u istoriji koja stvara priče", kaže izraelska intelektualna superzvezda i profesor na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu Juval Harari.
On, naravno, misli na veštačku inteligenciju.
Za Hararija ne postoji veća demonstracija moći od stvaranja priča. Po njegovom mišljenju, naše kolektivno verovanje u „priče“, između ostalog o veri, finansijama i naciji, podstaklo je dominaciju čovečanstva nad Zemljom, piše ugledni britanski list „The Telegraph„.
Novac nam je, na primer, omogućio da napredujemo, ali kakva je vrednost novčanica ako ih trgovac odbaci kao samo komad papira?
Sada veštačka inteligencija može isplesti i takve čarolije, pokazujući da je potencijal tehnologije za veliko dobro i veliku štetu, a koji se nekada smatrao dalekim i teorijskim, sada neposredan i stvaran. Zato je Harari dodao svoje ime na peticiju prošlog meseca, koju su potpisale hiljade stručnjaka uključujući Ilona Maska, pozivajući na moratorijum na istraživanje softvera kao što je ChatGPT i ostali AI modeli sposobni za komunikaciju s ljudima u gotovo uznemirujuće nijansiranom, kreativnom tekstu.
„Nova generacija veštačke inteligencije ne širi samo sadržaj koji ljudi proizvode. Može sam proizvesti sadržaj“, kaže Harari.
„Pokušajte da zamislite šta znači živeti u svetu u kojem većinu tekstova i melodija, a zatim TV serija i slika stvara veštačka inteligencija.“
Trivijalni primeri već postoje. Prošle nedelje je jedan nemački časopis bio naveliko kritikovan zbog objavljivanja nečega što je izgledalo kao ekskluzivni intervju sa Šumaherom, iako je zapravo tekst generisala veštačka inteligencija oponašajući paralizovanog bivšeg vozača trka. Harari sugeriše da će veštačka inteligencija uskoro ići mnogo dalje, evocirajući svet u kojem „idete na internet i raspravljate s nekim o nekom političkom pitanju. Možda vam čak pošalju video kako razgovaraju. Ali iza toga ne stoji osoba. Sve je AI.“
PROČITAJTE JOŠ
0
0
8
„Ovo je posebno pretnja demokratiji, mnogo više nego autoritarnim režimima jer se demokratija oslanja na javni razgovor“, smatra Harari. „Demokratija je u osnovi razgovor. Ljudi razgovaraju jedni s drugima. Ako razgovor preuzme veštačka inteligencija, demokratiji je došao kraj.“
„Nacistički režim temeljio se na tehnologijama poput vozova, struje i radija. Nisu imali alate poput veštačke inteligencije“, kaže Harari.
„Novi režim u 21. veku imaće puno moćnije alate. Dakle, posledice bi mogle biti daleko katastrofalnije. Ovo je nešto što ne znam može li čovečanstvo da preživi.”
Čak i banalnije posledice imaju potencijal da budu revolucionarne, dodaje.
„Još jedna opasnost je da bi mnogi ljudi mogli ostati bez posla, ne samo privremeno, već bez osnovnih veština za buduće tržište rada. Mogli bismo doći do tačke u kojoj ekonomski sistem vidi milione ljudi kao potpuno beskorisne. Ovo ima strašne psihološke i političke posledice.”
MOŽDA VAS ZANIMA
3
0
30
2
Autonomija veštačke inteligencije čini pretnju tako pluralnom, objašnjava. Ipak, čini se da je čak i Harari, koji je svoje ime stekao zahvaljujući složenim temama, frustriran svojom nesposobnošću da natera nas ostale da to shvatimo jednako duboko kao on, prenosi Jutarnji.hr.
„Moramo shvatiti da je AI prva tehnologija u istoriji koja može sama da donosi odluke. Može donositi odluke o vlastitom korišćenju. Takođe može donositi odluke o vama i meni. Ovo nije predviđanje budućnosti. Ovo se već događa.“
***
BONUS VIDEO: Veštačka inteligencija u naletu: Da li je držimo pod kontrolom?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare