0
Prvi Golf bio je revolucija unutar VW-a s obzirom na to da je Bubi pronađen dostojan zamenik. Druga generacija pre 40 godina započinje evolucijski ciklus jedne posebne vrste koja je postala simbol automobilske dugovečnosti. Nakon pažljivog razmatranja u Wolfsburgu, naređenje za "dvojku" je bilo - Golf mora da ostane Golf!
„Optički DNK Golfa je jedinstven i moramo ga zadržati tako da nema odstupanja od koncepta koji smo zamislili u početku stvaranja ovog automobila. Ali, to je sasvim novi automobil od branika do branika u skladu sa stavom – kontinuitet u konceptu, napredak u detaljima i kvalitetu. Forma sledi funkciju! Dakle, primarno evolucija ne revolucija!“.
Ovo iznad je deo zvaničnog saopštenja Volkswagena kojim je 1983. javnosti, nakon šestogodišnjeg razvoja predstavljen Golf II. Dakle, krucijalni element bilo je dosledno održavanje izgleda. Ipak, bio je to potpuno novi automobil, revolucija u pogledu kvaliteta i proizvodne tehnologije. Kompakt veličine nešto manje od četiri metra, bio je prvi proizvod Wolfsburga osmišljen za automatizovanu proizvodnju s robotima na proizvodnoj liniji i uz to podvrgnut efikasnom programu zaštite od rđe.
Herbert Schäfer bio je zadužen za dizajnersku alternativu prvoj generaciji koju je potpisao Giugiaro. Golf je bio moj smisao života! – izjavio je svojevremeno Schäfer koji je potpisao drugu i treću generaciju Golfa.
Jednostavna forma i čiste linije bila je vizija Golfa II koju je iscrtao Schäfer kojem su ograničavajući faktor bili zadržavanje kontinuiteta prepoznatljivosti prve generacije i prilagođavanje činjenici da je Golf II bio prvi automobil iz Wolfsburga prilagođen automatiziranom proizvodnom procesu.
Uz to, trebalo je voditi računa da novitet mora da zadovolji i stroge bezbednosne norme u Americi gde je prodaja Rabitta bila sasvim dobro uhodana.
U suštini, dok je Giugiaro imao punu slobodu poput mediteranskog umetnika, Schäfer je morao umesto četkice u ruci da drži kalkulator. Golf ostaje Golf, ali u svim smerovima veći. Giugiarova uglasta karoserija zamenjena je blago zaobljenim aerodinamičnim oblicima koji su već na prvi pogled dali do znanja da se radi o Golfu.
S koeficijentom otpora vazduhu od 0,34 „dvojka“ je bila za respektabilnih 19 odsto aerodinamičnija od „jedinice“. Međuosovinski razmak iznosio je 2.800 mm, što je značilo da je Golf porastao na 3.980 mm (bio je 170 mm duži), a za 55 mm bio je i širi od prethodnika. Te su brojke najbolje osetili putnici i to naročito pozadi gde je bilo više prostora za noge odraslih putnika. Tu je i ozbiljniji prtljažnik s 336 litara koji bi uz obaranje zadnje klupe rastao na 1-170 litara – porast za čak 30 posto.
Ta raskoš prostoranosti dobijena je i smeštajem plastičnog rezervoara za gorivo u zadnji levi ugao automobila. Poseban biser je bila činjenica da su vlasnici „dvojke“ u serijskoj opremi dobijali mini rezervni točak koji je služio samo za nuždu. Rezerva normalne veličine već tada je bila deo opreme uz doplatu. Enterijer je takođe bio bogatiji i kvalitetniji od „jedinice“. Po pitanju motorizacije, Golf je pratio temperament i užitak u vožnji koji su očekivali kupci koji su na „jedinici“ polagali vozačke ispite. Za početak prodaje bili su na raspolaganju četiri benzinska i dva dizel četvorocilindarska motora.
Osnovni motor bio je 1,3 benzinac s 58 KS koji je zamenio stari 1,1. litarski iz „keca“. Štedljivi benzinac mogao je da potegne do najviše 155 km/h uz prosečnu potrošnju oko 6,9 l/100 km (za 1,4 l/100 km manje od 1,1 motora)!
Sledeći u nizu benzinaca bili su 1,6 litarski sa 75 KS, kao i 1,8 lit. s 90 KS. Već od početka prodaje „dvojka“ je bila dostupna i kao GTI, a ugrađeni 1,8 lit. motor je uz direktno ubrizgavanje goriva isporučivao 112 KS dovoljnih za brzinski maksimum od 191 km/h. GTI je osim tog motora raspolagao i sa tvrđim oslanjenjem, pa je bio bliži podlozi za 10 mm, a od 1985. razlikovao se od ostatka ekipe sa spreda dva para svetala.
Dizelaši su bili dio kulturnog nasleđa Golfa. Ovde je izbor pao na 1,6 lit. atmosferski dizelaš sa 54 KS i 1,6 l turbodizelaš sa 70 KS. Za „dvojku“ je napravljena i unapređena varijanta s već ranije poznatom oznakom Formel E. U ovom slučaju Golf je imao ugrađen automatizovani Stop-Start sistem.
Kupcima su na raspolaganju bile karoserije sa dvoja i četvora vrata, uz i kabriolet koji je u biti još uvek bio baziran na prvoj generaciji.
Golf II i Jetta II paralelno su razvijani tako da je nova Jetta predstavljena 1984. Golf sa „gepekom“ delio je mehaniku i podvozje sa „dvojkom“ uz i dizajnerske detalje, a limuzina je imala prtljažnik od 575 litara. Za 1985. Volkswagen je pripremio Golf GTI 16V. Isti 1,8 l 16V motor dobio je i Scirocco, a dodatnih 60 kg više nije bila prepreka da ova jurilica sa 139 KS (sa katalizatorom 129 KS) dosegne 200 km/h.
Ali, za bitku sa Opel Kadettom GSI Volkswagenu je trebalo nešto ozbiljnije. Oznakom GTI G60 započelo je novo poglavlje u istoriji Golfa. Ugradnjom spiralnog mehaničkog kompresora (punjača) Golf je 1989. dobio 160 KS. Taj potencijal eksterijerno je bio pristojno naglašen, ali u enterijeru je zabava izostala. Dodatni impuls GTI G60 dobio je simbiozom sa Syncro oznakom koja je označavala kod Golfa pogon na sve točkove. Syncro je VW uveo u kompaktnu klasu 1986., a radilo se o uparivanju pogona na sve točkove sa visko spojkom.
Redizajn „dvojke“ napravljen je 1987. i podrazumevao je sada nestanak trouglastog dela stakla u prednjim vratima, novu masku hladnjaka i branike, kao i retovizore ugrađene sada uz A nosač. U enterijeru su nova sedišta i bolja oprema. Pojavom Golfa II i implementacijom stalnog pogona na sve točkove putem visko spojke 1986. aktivira se ideja Golfa u kaubojskoj opremi.
Prvo je 1989. na salonu u Ženevi javnost upoznala studiju Montana, offroad viziju Golfa, s kojom u biti tada još uvek nisu imali viziju šta da naprave. Poseta mogućem i iskusnijem partneru u Austriji, tvornici Steyr Fahrzeugtechnik GmbH, otvorio je vidike marketinške strategije naspram ciljne grupe kupaca s ambicijama prema terencima japanskih proizvođača poput Suzuki Vitare. Svega šest meseci bilo je dalje dovoljno inženjerima i dizajnerima Volkswagena da od skice nastane serijski proizvod.
Country je 1990. nastao na bazi Golfa CL Syncro sa četvora vrata, a obogaćen je setom ojačanja i zaštita kako bi celina izgledom i voznim svojstvima zadovoljavala traženu formu.
U Graz bi se dopremale gotove karoserije Golfa Syncro gde bi se montirala dodatna oprema. Podvozje je bilo dignuto za 6 cm, a sa njegove donje strane montiralo se cevno ojačanje od profila promera 12 cm. Ukupna visina karoserije je podignuta za 18 cm u odnosu na obični Golf. Country je dobio nove amortizere i opruge prilagođene nameni, a uz specijalne naplatke dimenzije 15 cola interesantan je i dodatak rezervnog kotača na poklopac prtljažnika. Country je bio bez reduktora i bez blokade diferencijala, a zbog rezanja cene iz serijske opreme izostavljen je i ABS. Kupci su imali izbor samo jednog benzinskog motora i to istog koji je koristio i Golf GTI, ali koji je u slučaju Country umjesto 107 KS davao 98 KS.
Po pitanju atraktivnosti (bolje reći ekstremnosti) u porodici „dvojke“ naistaknutiji član bio je Golf Rally G60. Široki blatobrani i pragovi, prednja uglasta svijetla, pogon na sve kotače i 160 KS obećavalo je dobru zabavu.
Ali, javnost je prigovarala da je po pitanju snage ovaj Golf nudio premalo i trošio previše. Sa „dvojkom“ je VW krenuo i na osvajanje Pikes Peaka gde je imao dva nastupa, 1985 i 1986. godine. U oba automobila ugrađena su po dva motora. Prve godine su to bila dva 1,8 l 16V motora od Golfa s kombinovanih 390 KS. Za nastup 1986. pripremili su bolid s dva lakša 1,3 l motora iz Pola, opremljena turbopunjačima i koji su davali 500 KS. S Golfom „dvojkom“ VW je 1989. predstavio Golf citySTROMer, svoj prvi serijski električni automobil (ukoliko se 121 proizvedeni primerak može nazvati serijskom proizvodnjom).
Projekt je započet 1981. sa tvrtkom RWE sa jedinicom je napravljena tek eksperimentalna verzija. Električni Golf imao je radijus kretanja oko 50 km, a koštao je trostruko skuplje od osnovnog Golfa. Na Golfu je takođe nastao i hibridni prototip gdje je VW upario dizel motor s elektromotorom. Kako masovno pravljenom automobilu dati kolekcionarski potencijal vidljivo je upravo na primeru „dvojke“. Golf Flair, Funa, Madison, Pasadena, Blue, Match, Hit, Boston, Fire, Moda, Memphis, Special, Bistro, Tour Sky, Ice deo su porodice posebnih edicija druge generacije.
Zahvaljujući proizvodnji u sarajevskom TAS-u, Golf dvojka je bila često viđena na našim ulicama gde ih i danas s nostalgijom srećemo. Golf prve generacije svoj gotovo desetogodišnji ciklus na tržištu završio je 1983. sa 6.990.000 proizvedenih primeraka, piše revija HAK.
Bonus video: Pogledajte kadrove s najlepšeg automobilskog skupa u Srbiji
