Zašto će 2022. biti još teža za kupovinu polovnjaka i čega se treba čuvati

U proteklih nekoliko godina, tržišta polovnih automobila suočila su se sa problemima otkako je kriza sa poluprovodnicima ugrozila lanac kupovine automobila. Iako su mnogi proizvođači automobila smatrali da su problemi već dostigli vrhunac, činilo se da će 2022. biti godina u kojoj će se isporuke vozila vratiti na nivo pre krize.Međutim, ti planovi su potpuno propali usled rata u Ukrajini, zbog čega se automobilska industrija suočava sa još većom krizom, i to onom koja će se mnogo teže rešiti. Matas Buzelis, stručnjak za automobilsku industriju i šef komunikacija u kompaniji za obradu podataka o automobilima carVertical, izneo je svoja saznanja i predviđanja o ovoj situaciji.

Oštećeni lanci snabdevanjaIako rusko tržište novih automobila nije najveće na svetu, stručnjak za automobilsku industriju Buzelis ističe da ono igra značajnu ulogu u lancu snabdevanja automobilima.Podsetimo da Rusija izvozi dragocene komponente za automobilsku industriju. Nemačka se, na primer, oslanja na titanijum, gvožđe i paladijum iz Rusije. Pored toga, sa 108 miliona tona rude gvožđa proizvedene u 2021. godini, Rusija je peti najveći proizvođač rude gvožđa na svetu i snabdeva evropske proizvođače čelika koji se sada suočavaju sa poskupljenjima i mogućim poteškoćama u nabavci tog metala iz drugih izvora.Rat je imao uticaj i na automobilsku industriju u Ukrajini. Na primer, nemački proizvođači automobila kao što su BMW i Volkswagen koriste automobilske kablovske instalacije od jednog velikog ukrajinskog dobavljača. Pored toga, Ukrajina je treći najveći proizvođač nikla i aluminijuma na svetu, a to su dva izuzetno dragocena resursa potrebna za akumulatorske i EV komponente.Konačno, Ukrajina proizvodi skoro 70% gasa neona na svetu, koji je neophodan za komponente kao što su mikročipovi, za kojima već vlada nestašica.Teže do dobrog polovnjakaKupovina polovnog vozila već je bila teška i skupa 2021. godine, a kako stvari stoje, biće još teža 2022. godine. Tržište polovnih automobila i dalje raste, ali trgovci polovnim automobilima suočavaju se sa nestašicom vozila.Jedan od glavnih razloga za trenutnu situaciju je kriza na tržištu novih automobila. Proizvođači počinju da ograničavaju proizvodnju vozila kako bi ona bila niža, ali stabilnija. Upravo ta promena usporava dotok automobila na tržište polovnih. Vlasnici automobila zbog toga odlažu da prodaju svojih vozila ili ih uopšte i ne prodaju.„Ljudima koji su zainteresovani za kupovinu polovnog automobila sada je dostupna jedna veoma ograničena i skupa ponuda polovnih vozila. Međutim, ograničeno snabdevanje polovnim automobilima ne znači da kupci treba da se odreknu procedura koje ih štite od prevara. Upravo suprotno – kupci treba da provere istoriju svakog polovnog vozila, pošto je izbor veoma sužen“, kaže Buzelis.Kako objašnjava šef komunikacija kompanije carVertical, trgovci polovnim automobilima sada možda kupuju sve što im se nudi i manje vode računa o stanju automobila. Rizik pri kupovini polovnog automobila koji je u lošem stanju sada je možda mnogo veći nego što je bio, recimo, pre godinu ili dve.Nepredvidive cene polovnih automobilaU 2021. godini cene polovnih automobila već su dostigle najvišu cenu svih vremena. Iako su se stabilizovale, pa i čak počele da padaju pred kraj godine, rat u Ukrajini stvorio je do sada neviđenu situaciju na tržištu polovnih vozila u istočnoj Evropi.Godinama su kupci polovnih automobila iz Ukrajine hrlili u Poljsku, Litvaniju, Slovačku i Mađarsku. Dok su se noviji automobili više tražili na tržištima tih zemalja, Ukrajinci su kupovali brojne automobile starije od deset godina, posebno one sa dizel motorima, koji manje troše, ali su i ekološki „prljavi“.Sa druge strane, smanjen protok kupaca promeniće tržište polovnih vozila u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom. Cene starijih automobila verovatno će pasti, jer trgovci pokušavaju da ublaže gubitke da bi se prilagodili trenutnoj situaciji.Uticaj cena gorivaCene goriva premašile su kritični prag od dva evra po litru u mnogim evropskim zemljama, što je stvorilo interesovanje za promenu svakodnevnih navika.„Rast cena goriva dovešće do toga da neki vozači manje putuju. Ljudi će možda skratiti svoju godišnju kilometražu tako što će koristiti javni prevoz ili druga alternativna prevozna sredstva. Manje kilometara bi značilo i manje nezgoda, što bi dovelo do uštede u troškovima održavanja“, – kaže stručnjak iz kompanije carVertical.Time bi se smanjio broj vozila na putu, mada porast cena goriva povećava i interesovanje za vozila koja manje troše.To znači da vozila sa dizel motorima mogu izazvati interesovanje zbog nenadmašno efikasne potrošnje goriva na otvorenom putu. Međutim, ta tendencija će biti ograničena na zemlje u kojima se ne oporezuju vozila sa većom emisijom CO2. Povećanje cena goriva podstaći će ljude da ulažu u polovna električna vozila. Uprkos rastu cena energenata, ukupan trošak posedovanja električnog automobila ostaje niži, a može se dodatno sniziti ako bi se solarna energija koristila za punjenje. Procena je da će se punjenjem solarnom energijom štedeti 600–800 evra godišnje.Koji polovnjaci su za izbegavanje jer najčešće učestvuju u sudarima, saznajte ovde.Bonus video: Polovnjaci u Srbiji sve skuplji, na nova vozila čeka se mesecima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=belinpolovnjacisveskupljinanoveseekamesecima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3361315"]Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram