Foto: Shutterstock

Već smo pisali o problemima sa snabdevanjem automobilske industrije delovima i sirovinama iz Rusije i Ukrajine, ali se iz dana u dan čini da je situacija na tržištu sve teža, a dešavanja na istoku Evrope bi potencijalno mogla da u potpunosti zaustave proizvodnju automobila.

Nakon krize sa pandemijom koronavirusa, koja je prouzrokovala i drugu krizu sa nestašicom mikročipova, rat između Rusije i Ukrajine mogao bi da bude najveći udarac na automobilsku industriju, pogotovo u Evropi.

Već su brojne fabrike u Nemačkoj privremeno obustavile svoj rad zbog nedostatka kablova iz Ukrajine, ali bi sankcije Rusiji mogle da dovedu do još većih problema. Pored nestašice čipova i drugih gotovih proizvoda kao što je plastika (na čiju proizvodnju utiče promena cene nafte, a u prosečnom autu je ima čak 151 kg), obustava uvoza sirovina iz Rusije koje su neophodne za karoserije, motore, kočnice i baterije mogao bi da zaustavi evropsku automobilsku industriju.

Foto: Shutterstock

Proizvodnja automobila na Starom kontinentu dosta zavisi od ruda koje se najviše kopaju i prerađuju u Sibiru i Uralu. Primera radi, Nemačka je do sada uvozila čak 44% nikla iz Rusije, zatim 41% titanijuma i 18% paladijuma. Ako se desi da ovaj izvor presuši, to bi napravilo velike probleme državi koja godišnje proizvede čak 3,4 miliona automobila. Najgora stvar po Nemačku je što neka dobra alternativa i ne postoji.

Retki metali, rudnik retkih metala
Foto: Imaginechina / ddp USA / Profimedia

Optimizam ipak postoji, jer proizvođači automobila u Evropi makar od nikoga ne zavise što se čelika tiče. EU godišnje proizvede 177 miliona tona, a nemački proizvođači 94% ove sirovine nabavljaju na tržištu Evropske unije. Ali, i tu ima jedna caka. Taj čelik se dobija od rude koja se većinom uvozi iz Rusije (42 posto) i Ukrajine (29 posto).

Foto: Shutterstock

Čelik se u proizvodnji automobila koristi za skoro sve delove, a koliko je bitan govori i činjenica da ga u prosečnom vozilu ima oko 900 kilograma. Automobilski brendovi se sve češće opredeljuju za aluminijum koji je lakši, pa doprinosi manjoj masi vozila u eri elektrifikacije i teških baterija. Rusija je i na tom polju značajan igrač, jer je drugi najveći proizvođač aluminijuma na svetu.

Foto: Shutterstock

Kada pričamo o baterijama, za njihovu proizvodnju neophodan je nikl, a Rusija sama zadovoljava 7% svetske potražnje za ovom sirovinom. Nikl je zapravo i važniji od litijuma, iako se baterije zovu litijum-jonske, a za proizvodnju baterija neophodne su velike količine. Alternativa postoji, ali su cene na tržištu prosto eksplodirale.

Foto: Shutterstock

Kako piše Auto Klub, sankcije koje su evropske zemlje uvele Rusiji se još uvek ne odnose na sirovine, ali kako se situacija menja iz dana u dan, svi se plaše i ove mogućnosti. Pored toga, postoji mogućnost i da Rusija obustavi izvoz ovih sirovina u EU, pa da ih po većoj ceni prodaju Kini. U slučaju da se ovaj lanac snabdevanja prekine, automobilska industrija u Evropi bi se prosto zaustavila.

Bonus video: Kako rešiti gužve, valja li Peugeot 308 i šta naši ljudi misle o BMW-u iX

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram

Komentari

Svi komentari (3)