Tragična sudbina naše čuvene glumice: Sa 14 godina su je na silu udali za mnogo starijeg, a poslednje dane provela je u zatvoru

Na sceni Narodnog pozorišta odigrala je više od stotinu uloga, a posebno je poznata po tumačenju likova iz dela Branislava Nušića.

Rođena je u Velikom Gradištu davne 1887. godine.

Majka i očuh su je udali kada je imala samo 14 godina, i to za čoveka mnogo starijeg od nje.

U ono vreme u Zaječar su dolazile razne pozorišne trupe, a ona je sa jednom od njih, trupom Ljubomira Rajčića - pobegla.

U prvo vreme radila je kao garderoberka, prala, krpila, statirala, da bi ubrzo dobila svoju prvu ulogu.

Njeno prijateljstvo sa glumcem iz pozorišne družine Aleksandrom Gavrilovićem ubrzo je preraslo u ljubav. Napustili su putujuću družinu i uputili se u Kragujevac.

Sudbonosni trenutak u njenoj karijeri bio je susret sa Milanom Grolom, tadašnjim upravnikom Narodnog pozorišta u Beogradu, koji je primetio njen talenat.

Grol je 1911. godine postavlja za privremenog člana Narodnog pozorišta.

Odigrala je mnoge velike uloge, ali je njenu karijeru prekinuo Prvi svetski rat.

Nakon rata nastavila je da glumi. Glumica je uživala izuzetnu popularnost u narodu, javnosti, ali i naklonost svojih kolega. Tako je za dvadeset pet godina rada, uz proslavu njenog jubileja, dobila kuću na Topčiderskom brdu.

Početkom četrdesetih godina u Beogradu je osnovan humoristički kabare Kišobranci, kome se Žanka Stokić priključila već na samom početku. Predstave kabarea izvođene u sali bioskopa Vračar bile su veoma popularne i posećivane. Pred sam rat trupa prestaje sa radom da bi duh Kišobranaca nastavio da živi u okviru novoformirane satirične scene Bodljikavo prase.

Godine 1942. pozvana je na razgovor u Nemačku komandu gde joj je predloženo da se vrati pozorištu, naročito kabaretskim ulogama koje bi "zabavile narod". To je bio i jedini Žankin način da preživi jer je njen život, s obzirom na dijabetes koji je imala, zavisio od insulina koji su joj Nemci obećali zauzvrat. Tako počinje poslednje poglavlje Žankine karijere, prenosi Stil.

Po završetku Drugog svetskog rata život Žanke Stokić pretvoriće se u istinsku tragediju. Optužena da je nastupanjem u pozorištu pomagala neprijatelju, pa neko vreme provodi iza rešetaka. Biva osuđena na kaznu "od osam godina gubitka srpske nacionalne časti", što je heroinu srpskog glumišta dotuklo.

Ipak, zaslugom njenih prijatelja i kolega, 1947. godine kazna joj je smanjena na dve godine. Jednom prilikom joj je u posetu došao i reditelj Bojan Stupica, koji joj je obećao angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali je ona samo tri dana nakon toga preminula.

Njene kreacije Živke u Gospođi ministarki, Sarke u Ožalošćenoj porodici i Juliške u komadu Put oko sveta ostale su neprevaziđene i mnogi je i danas, godinama kasnije spominju.