Imao je teško detinjstvo, ogluveo na snimanju filma, a sada boluje od neizlečive bolesti: Životna priča Brusa Vilisa

Slavni glumac Brus Vilis rođen je kao Volter Brus Vilis u Idar-Oberštajnu u Zapadnoj Nemačkoj 19. marta 1955. godine.

Porodica je u to vreme boravila tamo zbog posla glumčevog oca koji je bio vojno lice, a Brusova majka bila je Nemica. Glumac je najstariji od četvoro dece, a nakon što mu je otac otpušten iz vojske, porodica se preselila u Nju Džersi.

Kao tinejdžer je mucao, zbog čega je imao probleme u školi, a drugovi su ga zvali Bak-Bak. U srednjoj školi se priključio dramskom klubu, a gluma na pozornici pomogla mu je da smanji mucanje.

"Ne sećam se života u Nemačkoj. Čitavo moje detinjstvo vezano je za Nju Džersi koji je bio idealno mesto za odrastanje. Period do desete godine pamtim kao neko najlepše vreme jer je sve nekako bilo u redu, a kasnije su moji roditelji počeli da se svađaju i sve je otišlo dođavola. Dugo sam pokušavao da shvatim zašto mi se roditelji razvode, a mnogo godina kasnije, kada sam se i sam razveo, plašio sam se kako će to moja deca podneti ", rekao je glumac svojevremeno.

Do razvoda njegovih roditelja došlo je kada je Brus bio u srednjoj školi, a stres koji je tom prilikom imao, doveo je do probema sa mucanjem. Kasnije je govorio o tome kako mu je gluma pomogla da prevaziđe taj problem.

"Kada bih se popeo na binu i počeo da recitujem ili izgovaram neki tekst, prestajao sam da mucam. To je bilo jedino mesto gde sam mogao da pobegnem od loše situacije u kući i upravo tu nisam brinuo šta će biti sa mlađom sestrom i da li ćemo imati dovoljno novca da preživimo jer moji nisu radili ništa. Na sceni sam uz glumu uspevao da postanem neko drugi. Inače, ja sam radoholik i kad god sam kasnije imao neki problem, snimio bih film za koji bi potom kritičari tvrdili da je najbolji. Oduvek sam od problema bežao u posao", istakao je Vilis.

Nakon što je završio srednju školu, radio je razne poslove kako bi preživeo. Tako je bio noćni čuvar u jednoj nuklearnoj fabrici, a nakon što mu je jedan kolega ubijen, postao je konobar.

Kasnije je upisao i fakultet, ali ga je napustio već na prvoj godini, jer je odlučio da otputuje u Njujork i tamo potraži svoju sreću.

"Nisam mogao više da živim u Nju Džersiju jer je sve počelo da me guši. Postao sam nezadovoljan i nisam uspevao da pronađem sebe, a i nisam želeo da postanem debeli radnik koji je srećan samo kada pije pivo. Želeo sam nešto više i znao sam da to mogu. Spakovao sam svoje stvari u kartonski kofer, stavio srećnu kapu i krenuo u potragu za boljom sutrašnjicom", ispričao je glumac.

Dugo je odlazio na audicije, ali nije imao sreće da dobije neku ulogu i uskoro je počeo da radi kao animator u barovima i kafićima. Ipak, u jednom trenutku je shvatio da mora da ode u Holivud ukoliko želi da uspe kao glumac.

"Bio je to težak period za mene. Svi su mi govorili da nemam talenat i kako nisam dovoljno lep da bih bio glumac. Tvrdili su da izgledam kao seljak i da ne postoji uloga u kojoj bih se snašao, ali očigledno su se prevarili. Nisam želeo da odustanem jer, realno, nisam imao gde da se vratim. Želeo sam scenu i svetlost pozornice, bio sam zaljubljen u film i slavu, a kada sam stigao u Holivud, osetio sam se kao svoj na svome i odmah znao da je to moj život", prisetio se Vilis.

Tako se, 1984. godine, pojavio u veoma gledanoj seriji "Poroci Majamija", a kasnije je dobio ulogu u seriji "Slučajni partneri" u kojoj mu je partnerka bila Sibil Šepard. Za ovu ulogu, dobio je Emi nagradu za najboljeg glavnog glumca u dramskoj seriji.

Ubrzo je, tačnije 1987. godine, upoznao i koleginicu Demi Mur u koju se zaljubio, a kasnije su se i venčali.

"Upoznali smo se na snimanju filma 'Stakeout', kada mi je pomerila pamet. Imao sam devojke i pre nje, ali nijedna joj nije bila ni do kolena. To su sve bile neke usputne veze bez strasti i hemije, a sa Demi je bilo neverovatno. Valjda smo i zbog toga danas ostali dobri prijatelji. Ona je bila prava žena za mene, njen pogled je umeo i da me nasmeje i da me rastuži. S njom se nikada nisam folirao, pred njom nikada nisam glumio i izuzetno sam je voleo", ispričao je glumac nakon razvoda koji je usledio posle 13 godina braka, početkom 2000. godine.

"Ne mogu da kažem zbog čega smo se razveli, ne želim ni da lažem, a ne želim ni da otkrivam delove svoje najdublje intime jer me to boli. Znam samo da sam razočarao sebe i kao suprug i kao otac, nisam se snašao u tim ulogama, a kada je naš razvod bio konačan, čak sam i zaplakao. Ne stidim se i ne mislim da sam manje muškarac zbog toga. Sećam se da je moj prijatelj Vil Smit došao kod mene kada se Demi iselila i da sam se napio kao stoka. Bio je to kraj jednog mirnog porodičnog života na koji sam nekako bio navikao. Mada, drago mi je što mi ćerke to nisu zamerile i što sam sa njima ostao u dobrim odnosima. Redovno se viđamo i volim ih najviše na svetu", ispričao je glumac.

Njih dvoje su u braku dobili tri ćerke, Rumer, Skaut i Talulu.

Ubrzo nakon bolnog razvoda, glumca je zadesila još jedna tragedija. Njegov brat Robert umro je 2001. godine od raka pankreasa.

"Svi smo bili svesni da je Robertova bolest napredovala, ali nekako za gubitak člana porodice nikada niste spremni. Ne volim o tome da pričam jer mi je teško, ali moram zbog ljudi koji se susreću sa kancerom. To je bolest 21. veka i o njoj jednostavno mora da se govori. Moj brat je umro veoma rano, u 42. godini. Pre toga je išao na hemoterapije i razna druga zračenja i bilo ga je strašno gledati, a kada je preminuo, čitav život mi je prošao pred očima", rekao je glumac tada.

"Setio sam se kako je uvek tražio moju podršku i ljubav, a ja zbog prirode posla nisam mogao da uvek budem uz njega, zbog čega se i danas kajem. Njegova deca su ostala bez roditelja, a ja se trudim da im ništa ne fali. Ponekad mi se zasuze oči kada se setim svega toga, ali se trudim da se borim sa tugom. Negde podsvesno sam i ja počeo da se plašim bolesti. Redovno odlazim na kontrolu, a i molim se Bogu da budem zdrav. Iako stalno glumim opasne momke, uopšte nisam takav. Naprotiv, veoma sam nežan i plašljiv", zaključio je Vilis.

Iako je tvrdio da se nakon razvoda od Demi više neće ženiti, pred oltar je ponovo otišao sa manekenkom Emom Heming. Venčali su se na Beverli Hilsu, a ceremoniji su prisustvovale njegove ćerke iz prvog braka, kao i Demi Mur i njen tadašnji suprug Ešton Kučer.

"Ema je ostvarenje mog sna. Prelepa je, dobar je čovek i što mi je veoma važno, odlično se slaže sa mojom porodicom, ćerkama i bivšom ženom. U njoj sam pronašao mir, nadam se da se nikada nećemo rastati", rekao je Brus nakon venčanja.

Sa Emom je dobio dve ćerke, Mejbel i Evelin.

Glumac je vremenom postao veliki borac za ljudska prava i za borbu protiv karcinoma. Ipak, u martu 2022. godine, saopšteno je da je glumcu dijagnostikovana afazija, a potom 2023. i frontotemporalna demencija, složeno neurodegenerativno oboljenje koje zahvata prednje i slepoočne delove mozga. Ova bolest može dovesti do ozbiljnih promena u govoru, emocijama i ponašanju.

Osim kognitivnih i emocionalnih poteškoća, oboleli se mogu suočiti i sa telesnim problemima, uključujući otežano kretanje, probleme sa gutanjem i mišićne grčeve. Reč je o progresivnom oboljenju koje se, prema medicinskim podacima, najčešće javlja kod osoba mlađih od 60 godina.

Da ima problema sa pamćenjem primetili su i njegovi saradnici, a Vilisova porodica je tada izdala i saopštenje u kom se navodi da se njegovo stanje pogoršalo, odnosno da je bolest napredovala.

„Otkako smo na proleće 2022. godine objavili da Brus ima afaziju, njegovo stanje je napredovalo i sada imamo konkretniju dijagnozu: frontotemporalna demencija (poznata kao FTD). Nažalost, izazovi u komunikaciji su samo jedan od simptoma bolesti sa kojom se Brus suočava. Iako je ovo bolno, olakšanje je to što konačno imamo dijagnozu“, stajalo je, između ostalog, u saopštenju.

Ema Heming Vilis nedavno je, u jednom podkastu, kazala da Brus nije svestan svoje bolesti.

„Mislim da je to u isto vreme i blagoslov i prokletstvo ove bolesti — to što on nikada nije povezao da ima ovu bolest. I zbog toga sam zaista srećna. Zaista sam srećna što on ne zna za to“, rekla je Ema, piše People.

Prema njenim rečima, Brus pati od stanja poznatog kao anozognozija, koje se često javlja kod osoba sa neurološkim oboljenjima. Reč je o poremećaju kod kojeg mozak nije u stanju da prepozna sopstveno zdravstveno stanje.

„To je stanje u kojem mozak ne može da prepozna šta mu se dešava. Brus, kao i drugi ljudi sa sličnim stanjima, ima anozognoziju. Prema Klivlendskoj klinici, reč je o stanju u kojem mozak nije u stanju da prepozna jedno ili više zdravstvenih oboljenja koja osoba ima, a najčešće se javlja kod osoba sa mentalnim poremećajima", istakla je Ema.

Ona je kazala da se ovo stanje često pogrešno tumači kao svesno ignorisanje simptoma:

„Ljudi često misle da je to poricanje, kao da ne žele da idu kod lekara jer govore: ‘Dobro sam, dobro sam’. Ali, u stvari tu dolazi do izražaja anozognozije. To nije poricanje. Jednostavno, njihov mozak se menja. To je deo bolesti.“

Uprkos napredovanju bolesti, Ema navodi da je Brus i dalje prisutan na svoj način i da se porodica vremenom prilagodila novoj realnosti.

„On i dalje ima način da se poveže sa mnom i našom decom. Možda ne na isti način na koji biste se vi povezivali sa voljenom osobom, ali je i dalje veoma lepo. I dalje je vrlo smisleno. Samo je... drugačije. Naučite kako da se prilagodite", zaključila je ona.

Najzapaženije uloge imao je u fimovima „Dvanaest majmuna“, „Umri muški“, „Umri muški 2“, „Umri muški 3“ i „Umri muški 4“, a bio je i specijalni gost u TV seriji „Prijatelji“ i „Vesele sedamdesete.“

Na snimanju filma "Umri muški" je čak i ogluveo, budući da je reditelj Džon Mektirnan želeo da scene pucanja budu savršene, te su napravljeni specijalni ćorci, dosta glasniji od uobičajenih. Kada je glumac ispalio jedan od njih kroz ploču stola, izgubio je dve trećine sluha na levom uhu.